Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА аЈЕНКИЈЕБИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА Ц^ЊИГА (НАСТАВАК) X — А што се ви, мој драгп господине, не одевате као го* сподпн Каповски? — говорила је госпођа Броничова, младомн Завиловскому. — Оно истина, наша Линета више цени вашу појезију, али просто нећете веровати како је оно малб натучено сететиком и како се до ситница разуме у том. Синоћ ми дође .јадниче, па ме запита а у лицу дошла тако дивна, да би сте се ви просто растопили да стејевидели; запита ме: Тето, што Пгњат нема јутарње фланелско бело одело. Господп тако дпвно стоји то одело? Направите такво штогод, њој ће бити веома мнло. Видите па п Јузјо Основски има такво одело; он их пма неколико, само из кокетства према Ањети. То су ситнице, знам, али женскиње то тако обвезује, кад се обраћа пажња на њихове захтеве. Немате појма како она све спази. У Швенингену сви до подне тако ходе, п њој би бпло врло тешко кад би ко иомислио, да вн не прнпадате друштву, које зна како се ваља оденути. Ви сте тако добрп, вн ћете купити себи такво одело. Је ли? II нећете ми узетн за зло што ја говорим о оннм стварпма које Лииета воли.