Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 235 — Ах, госпођо, како не бих! — рече Завиловскп. — Како сте ви ваљан човек! Али шта сам вам оно још хтела рећи? Ах, да! Па још би ваљало да нмате леп путнички нечесер у жутој кожи? Је л’ те? драги мој. Линета страшно волн да види у господе лепе саквоајаже; а тамо преко чим кога тако внде, одмах га уписују... Јуче (то вам онако у поверењу казујем) прегледали смо несесер господнна КоповскогаГ Јух како је диван н укусан! Купио га у Дражђанима. Линети се особито допао. Видите га и ви, па и вн узмите онако нешто, Онростнте што се ја и у то упуштам, али то је ситница. Вндите, драги мој, да познајем женскиње у опште, а нарочнто Линету. С њом вам не треба никаква боља метода, него попуштање у тим ситницама. А што се тиче круница ту се с њом лако погодити. Ви сте већ слушалн какве је она партије имала на избору, па је ипак изабрала вас. Покажите јој се захвалнпм за то, макар п у ситницама. Да лн сте ви, као психолог, опазили да природе, подобне за велике ствари, пристају у великим питањима на шта хоћете, а у свакодневном животу желе да се угађа њнма. — Може бити, госпођо; до сада се нпкако нисам тим бавпо. — 0, будите уверени да је тако и да је Лннета баш такве природе. Ви још нисте у стању да процените какво је то чељаде, н ако би ваљало да сте је већ достојно оценили већ и по том што је вас изабрала. Али вн људи ннсте у стању да те танкостн осетнте! Кад би се дала само прнлика видели бнсте вн како је у ње ништаван егоизам. Нека је Бог сачува свакога искушења, али не дај Боже да се што деси, ви бисте тек онда впдели! — Госпођо, одговорн Завиловски жнво — знам да вп цените госпођнцу Линету, али чак ни ви не мислите о њој толико доброга, колико ја. — Ах, како сте мн драги, кад такве речи зборите! — повика госпођа Броничова. — Драги мој господине, а ако је тако, онда ћу вам још нешто шанутн на ухо. Апа ужаспо волп да впдп у људн црне бронерске ципеле, али бронерске, знате! Упамтнте то! Ана ваља само да погледа па да позна одмах шта је бронер, а шта фил д'Екас! Боже мој, само ме немојте осуђнвати, што ја хоћу у све да се уплетем. Нико се онако не уме повући као ја, само ми је много стало до тога: да Линета никада. не помислн, е вн нисте у сваком погледу потпуно једнаки