Delo

КРИТНКА II БПБЛИОГРЛфИЈА 41б треоне књиге „самоукове“. Ту би се могло видети да један ,самоук" треба, ако хоће да има успеха у раду, толико да потроши, колико би дао и за учитеља и живео неко време у Русији. Зато ће сваки, ко прочита г. Мајзнеров „Увод“ изгубити вољу да учи „самоучки“, захвалиће на саветима, и то ће бити добро. Учење руског језика поделио је г. Мајзнер на три курса. Ово је ствар произвољна, али је главно оно шта ће ученпк почети радити. Ту је г. Мајзнер, схватајући да и руски језик треба учити као ма који други, дао врло леп програм рада поступног, систематског. Држећи се новије методе при учењу страних језика, г. Мајзнер не допушта никако учење граматике и синтаксе — то онима што ће се бавити белетристиком руском и научном литературом, — препоручује непрестано читање без превођења, посматрање и самостално истраживање граматичких правила, наводи књиге које прво треба читати и т. д. Ово би све било добро, кад руски и ма који други словенски језнк, не би био нешто сасма друго него што су сви несловенски језици. А ту је, у томе „друго“, и тежиште питања о методу, у томе је загонетка; њу је требало решити, а она г. Мајзнеру није ни пала у очи! Познато је да су словенски језици врло слнчни, да имају много речи које се и по облику и по значењу поклапаЈу, да су често и конструкције сличне, и, што је најглавније, да има речи које су по облику сличне али по изгледу различне. Ово је толико важна ствар да је чудновато, што се на томе г. Мајзнер није задржао, што се ту није ностарао дати савета онима што уче или што ће тек учити рускн. Колико је ово важпа ствар, моћн ће увидети сваки који зна рускн, а и г. Мајзнер, кад само узме да пореди неки српски превод с оригиналом руским. Сличност у облицима причињава огромне тешкоће чак и онда кад се човек налази у срединп руској; јер Србин је н. пр. научно да бнстрнП значи бистар и не може за дуго, врло дуго, да се навикне разумевати другчије. II зато изгледају врло наивни савети г. Мајзнерови, да треба узети прво па исписати најпотребније речи па сести и само читати и „посматрати“... А које су Србину речи најпотребније? Које су му управо речи непознате, да их испише и научи? А које су му то иознате речи, кад братБ не значи брати, кад животђ не значи живот и т. д.? II само то, што Г. Мајзнер није у овоме знао да се нађе, и чини да његовн савети, добри за изучавање несловенских језнка, не могу корисно послужитн за нзучавање руског језнка. Нз истог разлога