Delo

96 Д Е Л 0 Само ћу споменути — и опет само за.то, да ме не би ко криво разумио — Штросмајер није био човјек и владика, који би у сваком случају и свагдје и пристајао на слогу и заједницу, па страдало и његово увјерење. Те слабости у њега није било. У осталом ко може презиратп и ко неће рђаву да прашта, тај не може ни да буде слабићем у схватању своје задаће и свога увјерења. Штросмајер је у стотинама згода показао, да је и велик човјек н велик дух, но увијек само човјек, па они којима би мило било да му бар на којој страни прнговоре, радо ће се у четири ока набацити на Штросмајера као на владику. Било је њему и приговора, што је трошио своје паре у културне послове. Ти су приговори увијек пали само поради једностраности. Али ми сви знадемо, да се оваке задјевице постепено губе и нестаје их, а велнке замисли, знатнија дјела остају. Штросмајеров рад као рад владике остаће сјајним прнмјером потомству и његовим насљедницима, хтједну ли да раде за добро свога иарода. На грудима н књигама Јана Колара загрпјаше се многи наши људи. У Хрватској је идеја Коларова нашла веома одушевљених ученика, којн су на словепској узајамности градили своје илирско царство духовно. Штросмајер је као ђак залазио * у Пешти Колару. Већ је онда дозпавао, што значи рад једнога Палацкога и Ридера за Чехе, а кад је био у Бечу, ови одлични родољуби и трудбеници парода чешкога бијаху му другови. Већ је п у Загребу била лијепа кита увЈерених Илира. Које чудо, да је млади Штросмајер, поставшп ђаковачким владиком, узео себи за грб модро небо, полумјесец са звијездом даницом као знак за свој рад око препорађања наших земаља? То је била звијезда проводница хрватске књиге и политике све до Јелачића. Његово гесло: „Све за вјеру и домовину“ на једној страни са поменутим грбом бијаше као ознака за наставак рада у Хрватској прпје 1848. године, а на другој странп; „Просвјетом к слободи“ бијаше гесло за рад у напредак. И што су Хрвати проводили да именовања Штросмајерова за владику, то је он настојао да даље дотјера, па му је то и успјело. Идеја славенске узајамности код Хрвата пије никад заспала — највећи њезинп заговорници бијаху најпознатији наши људи и у политпци и у књижевности, а све пријатељи Штросмајерови. II данашњи још увијек само идејални односи, који изазваше и овај чланак у овоме листу, нису ништа друго, већ наставак влади-