Delo

ЈОСНН ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 97 чине мисли, коју је оп у свакој згоди показпвао и доказивао. Његови односи спрам свих Славена бијаху увијек најтоплији; но спрам браће најближе и што искренији. У лијепоме вијенцу славе, што но је Штросмајеру запало на различним странама великога славенскога свијета, мпого му је вриједило признање с једипим одликовањем у опће од црногорскога кнеза Николе. Русп, Пољаци, Чеси, Словацн, Словенци, Србн и Бугари у различитим згодама код слава народних почастише нашега владику. Али у самоме Београду дочека владику слава, као признање његових врлина. Владика Штросмајер већ 1860. 5. новембра доби од младога српскога кнеза захвалу за честитку код преузимања власти, гдје му Михаило каже, да сви нријатељи јужнога словенства морају себи честнтати, што имаду на овакву мјесту тако одлучна заштптника. (Раднло се о уређењу односа спрам Аустрије). А послије што је било-са српским кнезом и са политичким основама — то је познато. У дане његове смрти изиијели су срнски листови и других впјести, које Штросмајера карактеришу као „поборника своје народности — како рече Миханло — и народног значаја.“ Споменућу овдје његове односе само спрам Србије, .јер би о другим Славенима било прије мјеета у нритајивању владичина рада, који би се односно на све веће и мање његове радове. По својем звању бијаше витар за католике у Србији, гд.је је имао и одличних пријатеља. Томује давало прилике, даје седам пута походио Србију. Прилпке су хтјеле, да се нашао и 1868. год. у Србији. Како су га Београђани дочекали, нека посвједочи Београдска Србија од 2. новембра 1868. год., која је писала о Штросмајерову боравку у Београду овако: „Синоћ су код нас ношене бакљаде у част владици Ј. Ј. Штросмајеру. Ово ваља да прибележимо као један од врло значајних часова у повесници наше младе вароши н наше младе земље. Значајем је ово час прво по том, што показује развитак личне свести у нас. Обично се указивала почаст код пас само онима, који само својом влашћу или својим положајем стоје нзнад обичне површине. А овде видесмо синоћ потпуно поштовање личне узвишености, личне врлнне п заслуге. Значајан је ово час и по том, што показује, да је нешто жива у грудима нашим мисао о заједници нашега поцепанога народа. Ако је ишта у нашој власти, оно нам је потпуно у власти, да остваримо духовну заједницу Дело, књ. 36. 7