Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ ПРЕВОЛ С ПОЉСКОГА ДРУГА Ј^ЊИГА (НАСТАВАК) Госпођа Броничова, која дотле беше већ дошла к себи, нзјави, да се сад могу добити докази најпотпунији, и да ће се срце покојног пана Евстахија показати у ствари веће него што свет мисли. „Покојник је преко мере волео Линету, а такав човек не може битп рђав“. Њу, т. ј. госпођу Броничову, покаткад је потсећао на Теодора, због тога јој је толико прионуо за срце. Био је до душе каткад у толико грубљи у колико Теодор пријатнцји, али су оба били честите душе, о којима ће сам Господ Бог најбоље суд изрећи. После се окрете Линети те јој напомену да ће јој најмање узбуђење изазвати бол у слезини, те да пази да не дадне маха урођеној јој осетљивости. Осећајући да је и њега и Линету први пут сад снашла жалост Завиловски јој стаде љубити руке. Овако расположење прекиде први Каповски, који рече, као да размишља о несталности људских ствари: — Радознао сам шта ће госпођица Завпловскова учинити са толиким чибуцима старога Завиловскога? II одиста стари племић имао .је толику збирку лула да би