Delo

104 Д Е Л 0 било доста за цео град, и некада је, зато што није марио за цигаре, скупљао око себе љубитеље пушења на чибук. Али брига Коповскога за лулама не би умирена, јер у тај пар Завиловском дође писмо од Полањецког којим се потврђивала вест о смрти старога, и он сам звао на погреб, а опет и зато што се и Основски са женом поче спремати да оду до Јасмјења. Остаде на том да се сви крену у град, где ће госпође успети да покупују разне ситнпце радп жаљења, а сутра дан на дан погреба да буду у Јасмјењу. Такојеибило. Завиловски оде у свој стан да однесе ствари и да припреми црнину, а после оде до Полањецких, држећи да су и они дошли од Бигјелових. Слуга му рече да је јуче био ту само господар, али је одмах отишао у Јасмјењ, близу кога је пре две недеље или најмио стан или купио кућу. Чувши то он се врати вили Основских да бар вече проведе са заручницом. У претсоби се зачуди тоновима Штраусова валцера који долажаху негде из дубине дома, а кад у најближој соби наиђе на госпођицу Ратковску н поче је питати ко свира. — Линета са господином Коповским — одговори му она. — А зар је Коповски још ту? — Дошао је нре четврт часа. — А Основски! — Нису се још вратили из града. Анета набавља тамо што треба. Први пут осети сад Завиловски да је незадовољан саЛинетом. Он је знао да јој покојни стари племић пије био ни род ни помози Бог, па ипак му се учинило да ни најмање није било време згодно за свирање с Каповским у четири руке. Учинило му се да ту недостаје укуса. И госпођа Броничова која је умела читати с лица, погоди тај израз шта значи. — Линета је била страшно узбуђена и заморена — рече, чим уђе, а њу ништа тако не узнемирује, као музика. Страшно сам се узнемирила, јер је одмах стало чупати по стомаку, у том баш игосподин Коповски и ја сама рекох да одсвирају штогод. Они одмах престадоше свирати и немили израз ижчезе са лица Коповскога. У тој је вили било за њега много свежих драгих успомена. У сумрак поче под руку са Линетом шетати по собама, и задржавајући се час овде час онде, сваког се тренутка сећао по чега год.