Delo

X Р 0 И II К А 127 рије и накита Медовић слика као слику за себе, и код њега је чпњенпца засебна у радњи. Овим претерапим детаљисањем из* губио је Медовић опо што је на слици најважније; једпнство тонова, јединство у хармонији боја, јединство у радњи, а пре свега преспективу. Али у слнкању детаља Медовић је виртуоз. У осталом, код њега уопште, у целом његовом раду, огледа се внртуозност; историског правца уметнпк често и несвесно упада у анахронизам, преносећп време и место иеториских догађаја из једног перијода развпћа историског времена у садашњост и због тога се готово код свију на сликама осећа театралност и дплетантизам, фигуре губе своју живост а радња прпродност. Све то вреди н за Медовпћеве историјске слике. На скицама за конкурс све оно што није постигао у својој великој композицији и што је услед детаљисања пзгубио, топлије се осећа: сликано је шпроко, с много више претензнја, срдачнцје и енергичнпје. Зора Прерадовнћ и Брапко Шепоа и овом приликом, као и на изложби у Београду представљепи су с много топлине и вредноће. Од Владимира Бечића биле су две лепе слике с пријатннм тоновима, „Алеја,“ и једап добар пМепеш* „У послу“. Овај последњи рад представља једну жену са шавом у руци крај прозора осветљепу прнјатпом дневном светлошћу. У ђачком одељењу било је неколико добрих студпја и скица од Бранковића. Вајарски одељак јубиларне изложбе не може се похвалити многобројношћу излагача, бар не оноликом као сликарски, а нема ни своје омладине, јер је дилетантизам код скулптуре недонуштен. Три уметника, најбољи на словенском југу и овом приликом многобројно су бнлн заступљени. Прва огромна ствар, која прп уласку у вајарско оделење скреће пажњу сваког посетиоца, то је велпка г упа — компознција „Философија“ од Роберта Франгеша“. Лепа тема за вајање, али тешка. Није довољно унетн у извођењу предмета уметност своје технике, спагу н енергију у вајању облика, површина н лннија, но треба иматп пре свега и проницавост духа, н топло срце. Треба бити философ. Без падахнућа и дубоких мисли дело постаје суво и празно. Овака висока тема својствена је длета и чекића једног Родена. Нежни и осетљнвн, каваљер без мане Франгеш ннје способан да у грубом тону изведе грубостн жнвотне борбе, да им да ни оштрог облика у великој маси. Под његовим финим