Delo

128 Д Е Л 0 урукавиченим прстима меке форме нежних дечијих главица, финесе у форми прсију меког женског тела и младићских плећа, добијају њежан, љубаван, побожан и светитељски нзраз. Благост Христа Спаситеља међу децом Франгеш јединствено ваја. Ону мекоту, питомост у изразима дечијнх очију Франгеш је одличан анатом. Франгешов стари философ ннје дубоки мислилац. Конвенцнонална идеја философије представљена је у фигури старца, снажна и крепка, мускулозног, анатомски добро простудираног. Дебела непробојна матерпја покрива више од половине фигуре. Сукнена материја „философа" подсећа нас на Зурбаранова Франциска Асиског. Круг који се креће у ваздушном — гипсаном полеђју око философа, почиње с две фигуре с једннм човеком и једном женом, који се обгрљенн држе. Тај шар губи се идући даље у рељефе меко моделиране, техником правом уметннчком. Симболички хтео је Франгеш да представи живот и почетак борбе у сједињењу човека са женом; даље развијање и поступност шара жпвотног: материнство; труд и рад; плодови рада; разочарење са тугом и очајањем, сломљеност духа и опадање, старост. То су симболичке слике које прелазе старцу 'испред његових душевних очију. Све је то уметнички моделирано, одличном техником, али без духа, без философије. Кад је Клингер у Дрезди изложио свога Бетовена, анатомски проштудирани акт, Роден је био у Дрезди и отишао је да види дело немачког мајстора, ћутећи он је обилазио н разгледао Бетовена. Али још више је гледао рељефе дечјих глава и фигура, које је Клингер такођер бпо изложио. Кадгајеједан од присутних упитао за мишљење^ Роден је показајући на те рефеље, рекао: „Клпнгер .је уметник; рељефи су веома лепи.“ За остало није ни речи рекао“. Клннгер је Бетовена представио као телесно добро развијеног атлета. Тиме је хтео да симболише величину вредности његове музике. II Франгеш нам је свога философа представио као атлета за то нам се он и не допада толико. Али су за то његови рељефи уметнички рађени. Са много мекоте, топлине и срдачности моделирао је она лепа тела женска и мушка, ону мајку с дететом на прсима. Бацач камена добро представља идеју, како претерано физичко развијање често пада на рачун интелекта. То је један идијот у потпуном развитку своје снаге. „Бацач“ је моделиран без замерке. С много фине француске духовитостп израђен је