Delo

150 Д Е Л 0 пушку, пуштао змај, играо ораја и кликера, цртао човека и кућу, грудвао се и санкао. Што је најглавније с Јанком је и први пут ушао у свет. Свет, то је била једна пољана недалеко од њихове куће, где је било као неко зборно место за сву децу из комшилука. Није била Бог зна како велика, али Милану, ни доцније, кад је порастао, нп само Косово поље, онако у машти, није изгледало веће, но та пољана, кад је први пут на њу наишао. Било је по подне. Већ је било деце која се играла. Он их је гледао ал’ им игру није разумео. Деца су се пграла, трчала, викала, свађала се како је кад било чему време. Мало даље од оног места где су играли пасли су спутани неки сакаџијски коњи. Тамо опет с друге стране, цимермани, као што се то онда звало, тесали су греде намештене на нпским, кратким ногарима, и оннм црвеним, затегнутим канапом, пуцкали по греди. После је наишао пољем некакав велики пас, икадјевећ дошао близу њих, идући смотрено и држећи се стране, деца се почеше бацати за њим камењем, а он, подвијена репа, у неколнко опружених скокова, штуче мимо њих. То неколико слика биле су Милану најјаче импресије тога дана. Све што је видео допало му се. Испрва је само с Јанком одлазио, а доцније, кад се већ био боље познао с децом и с тамошњим приликама, одлазио је н сам. Код куће су га због тога и грдили и тукли; али требало је само да му, онако уплаканоме, приђе Јанко и сам уплакан, и да му у поверењу каже, како ће, кад буду други пут тамо ишли, гледати, да то мајка и не зна, и он би се и кроз сузе смешио, уживајући у томе, што ће, ето, на некакав фини начин да преваре мајку. За оба њих могло се рећи, да су на тој пољани нровели највећи део свога слободног времена док су још били у основној школи. Та им навика била је тако јака, да су мислили: нигде се на другом месту не могу тако провести као ту, одмах иза њихове куће. А пољану од њихове куће растављала је једна велики башта, у којој је било сваковрсног воћа, што су они, као и остала деца врло добро знали. Само у тој примамљивој ситуацији било је незгодно то, што је башта са свих страна била ограђена великим зидом, и што се само из прпчања знало, да је било и такве деце, која су чак и сам тај зид прескакала и брала воће. Пољаном је било обично мало пролазника; мало их је ко