Delo

Б Р А Ћ А 151 У њиховој игри узнемиравао. По који пут само кад бп више лармали, из околних дворишта појавио би се неко старији, и препадао би их својим*изненадним грдњама, па док би их само грдио они би и даље сасвим мирно продужавали своје игре и не обрћући се на њега, то је била као некаква њихова тактика; али кад би приметили да се дотични приближује, и још нарочито ако би имао какав штап у рукама, они би се, као на команду, разбегли сваки на своју страну, држећи дотичну личност на око, како ће се убрзо затим вратити да иродуже започету игру. И то је тако ишло из дана у дан читавих година. Само су се према добу године игре и забаве мењале, а они су остајили исти. Буде тако на пример у пролеће. У оном чврстом, скоро мирпшљавом ваздуху, који прашина није још почела да кужи, кад све што гледаш дође ти некако свежије, светлије, оцртанијих контура, све београдске улпце, сви празни плацеви, све куће, па чак и оне најстарије, бондручаре, и они најстарији, већ наерени, блатом излепљени зидови, — дођу некако млађи, новији. Па што је вредило за све крајеве вредило је и за пољану. Кад су тих дана излазили тамо, њихова стара, добро пм позната пољана, изгледала им је много, много лепша. Према сунцу трава се преливала као да је местимице златом прскана. Окбне баште увиле се у младо, свеже зеленило, и осећао се мирис јоргована. У корову, крај зидова и тараба тушта гуштерова. Многи бели лептирови дрхтећи споро лете ваздухом. Чује се зука мува и бубица. По неки сакаџнја или таљигаш протера саку или таљиге преко пољане, како никад кроз град не тера. Видиш коњ, обична кљусина, запео из петиних жила да још једном пред смрт потрчи као што је некада, ал’ бадава, видиш да не може, а кочијаш, затурио мало више капу, певуши, и, јамачно, на велико чудо кљусетово, пуцка бичем и фијуче, а што му иначе није обичај. Тамо негде преко баште такође се чује неко певушење. Више свега тога сунце благо греје. Дан одужао, тако, да већ после школе имају довољно времена да се наиграју. Кад се већ и сутон почне да хвата одлазе сваки својој кући. Њих двојица су обично пролазили кроз комшијско двориште, које је једном страном гледало на пољану а другом тамо на улицу где је њихова кућа била. Кад дођу пројуре се и поиграју још мало по дворишту, а потом, већ уморни и гладни уђу, и то понајчешће прво у кујну да виде, не би ли се шта могло