Delo

152 Д Е Л 0 п пре вечере појести. Па ту се и задрже. Ако је куварица каква добра жена што воли децу, она им и нађе какав залогај. А ако поред тога, на њихово мољакање прист^ре још и да им прича шта, они би је тако жудно слушали да би чак и вечеру заборавили. Ти часови имали су неке нарочите дражи за њих. Детиње им маште као да би крила добиле, односиле би их вазда у неке нове стране и крајеве. Како тада почиње већ дан да дужа, то се још лампа не пали кад они дођу с играња, и онај сумрак, само сједне стране: кроз отворе на малим, гвозденим вратима, осветљава ватра, на којој се спрема вечера, и која се рефлектира на супротном зиду. Куварица иде по кујнп, спрема вечеру и прича, а они је помно, мислиш недишући, слушају. Глад их у пола прешла, и кад их после позову на вечеру њима чисто криво. Одмах по вечери пшли су да спавају. Пре но што легну моле се Богу. Онако свучени стану под икону што је висила у углу до врата, прекрсте руке на прса и очитају оче наш. У брзо после тога мајка пали кандиоце и прилази и крсти их. Чим легну заспе. Из јутра дижу се рано. Отац већ отишао у дућан. Кад умивени и обучени изађу на поље, а оно дивна хладовпна. Све двориште још у сенци. Доле у шупи шегрт цепа дрва, и некако звонкије но иначе одјекују ударци секири. На ђубришту скупиле се коке око петла, и с пуно мара чепркају и кљуцају. Матора Линда чучп пред шупом, и умиљава се око шегрта, који, и секући дрва тек грицне комад хлеба што је после доручка понео да му се нађе. Пред кућу дотрчу млекаџијска кола, и чују млекаџију где преко малих басамака иде горе. Они онда, и ако су били за доручком, иду ка кујни, и кад млекаџија саспе у суд обичну количину млека, траже му још малко да порасту, и он им, неки добар чичица, даје После се већ спреме и за школу и заједно оду. Многе дућан џнје у улицама кроз које пролазе већ их знају, и често смешећи се гледају за њима. По некп их од њих чак и ослови: Здраво, здраво, велики ђаци, а они погледају, на како према коме: или ће се насмешити, или и даље озбиљно продужити пут, и то полако, скоро лено корачајући, а торбице им бију по куковима. II тако из дана у дан. Или опет за време лета. Припече сунце да је већ тешко и дисати под њим. Све то тражи хладовину. По ручку и отац и мати легну, а онп двојица чим ручају ето их у двориште.