Delo

Б Р А Ћ А 153 Зађу тамо, овамо, завпре у шупу, у перионицу, изиђу на улицу, опет се врате, оду на таван, појуре какву мачку коју тамо нађу, а Линда, која их свуда прати, као бесомучна почне лајати под прозорчетом кроз које је мачка штукнула, и док јој они вичу: пуци, пуци, таванска се врата полако отворе, појави се куварица, и скоро шапућући наређује им, да се одмах сиђу и да не лармају, пошто отац и мајка спавају. Онп полако пођу низ басамаке, па кад Линда, промичући између њихових ногу опет залаје, они се смеше и показују куварици прстом на њу, к'о веле: ето, она ларма а не ми. Тако се опет нађу на дворишту. Не потраје дуго, а горе на ходнику отвара се прозор и мајка их зове да их спреми за школу. Они пођу, отру два, три пута руке о панталоне, и пењу се уз тако зване мале басамаке, оне из дворишта што су за млађе. Мајка им каже да други пут не лармају толико и да се отац љутио, па их онда ухмије, мало зачешља, очисти, метне им преко рамена торбице, а они већ знају да се унутра налази и по која кифла. II поново, један поред другога полако иду ка школи, све поред кућа, као што им је мајка рекла. Кад после школе дођу кући пољубе мајку у руку и све старије редом који би се ту затекли, оставе торбице, добију по кришку хлеба, па одмах иду на пољану. Тамо већ све друштво чека. По неки бозаџија, или онај што продаје куване кукурузе или кокице, или онај с округлом таблом што на глави носи, пуном шећерлема, која на троношцу стоји поред њега, — седе негде у крају п мирно чекају на муштерију. Они играју и по који пут погледе тамо. Неки пут у сред игре застану. Пољаном се укажу каква већа деца, и међ' њима по неки с паром тикава преко рамена. Иду доле на Саву да се купају. Они их посматрају као нека ретка бића. „Знају да пливају“ мисле у себи, а дани, кад ће и они умети пливатп и купати се у Сави, изгледају им још тако, тако далеки. Пред вече дођу кући и тако их и сутон у дворишту затекне. Ласте се већ смирнле и по неки слепи миш запишти више њих. Питају: каква је то птица, а они им кажу слепи миш. II њихове мале главе почну решавати ту загонетку: миш што има крила и још слењ Више њих чисто сјајно небо пуно звезда. Они гледају кроз прозор и мисле где ли је то, и како то да не падну. По неки пут само поред гласова у кући прекиие тишнну тандркање точка на бунару. То шегрт вади воду. У томе већ дође и време спавању. А кад стигне јесен, и почну и дању и ноћу да падају опе