Delo

15-1 Д Е Л 0 сптне, хладне кише; кад се улице раскаљају, а пољаном по улоквинама барице се задрже; кад оголе дрвета по околним баштама и започне ветар да фијуче кроз димњаке и да повија мокро грање; кад се сунце као да изгуби, — тада дође крај играма ван дворишта и по пољани, и из школе право се иде кући. Дан окраћао, тек што су из школе дошли а оно већ мрак. У предсобљу и у кујни упале се лампе. Они упола озеблиједва чекају да дођу. Добро су увијени, али ипак осећају неку језу. Оне доскорашње жеље за играњем и трчањем нестало. Шнрока мирноћа и монотонија што се спушта, као да се и на њима. огледа. Нађу ма какве забаве у соби, било једној, било другој, било у кујни, тек, више им се не силази доле у двориште или на улицу. Или кад немају никакве забаве, они седну крај прозора, па гледају тамо на поље. Ако су крај прозора из дворишта, они преко баште, што је у зачељу њихова дворишта, и која се не зелени више но црнн, виде један део пољане, и то баш онај којим донекле води пут, па онда неколико кућа и међ њима висок један јаблан, па онда одмах окона брда, прво једна нижа па онда иза њих тамо једна висока, врло висока, какојето њима тада изгледало, која допируу само небо. Поврх све те слике у једном сивкастом тону сипи снтна киша. По оном првом грању у комшијској башти много врабаца, шћућурили се и мало се крећу. На јаблану, који се лагано ниха стоји обично по која чавка сасвим мирно, и ниха се заједно с грапчицом на којој стоји, па се тек одједном отисне у ону сумаглицу. Из димњака, којих тада као даје више но обично, бије дим, али и он, тек што се појави, скрха се, и нестане га. Пољаном по какав редак пролазник прође, било на једну, било на другу страну. Они гледају и нове импресије утискавају им се у њихове детиње душе. На свој начин осећају и они да се на пољу, да се у природи, дешава нешто велико, али нису свесни тога. И тако непотраје дуго, а већ се и пећи почну да ложе. И одмах суморност, језовитост и нелагодност оно неколико прелазних дана, почне да се открављује. Око пећи тако је пријатно. Мајка седи за столом и ради: шије им пли крпи шта, а они крај ње нађу ма шта и забављају се. Мајка им по неки пут, кад је за то расположена, онако у раду прича, а већ зна шта они највише воле, па према томе и причу удешава. Они љубопитљиви, како то само деца могу бити, по вазда је запиткују те о овоме, те о ономе. У пећи пуцка сувад; на пољу по кој