Delo

Б Р А Ћ А 155 пут запиштп ветар, а киша јаче запршти о прозоре. И често пута не траје дуго, а опи, по неки пут само један, а по неки пут н обојица, пошто су се пре тога наместилп на мипдерлуку, заспали, и само им се чује правилно детиље дисање у спу. Па кад се тако једнога дана пробуде, а оно освануо снег. Они се радују. Облаче се брже но иначе, и једва чекају да снђу, да направе прву грудву. Грудвају се и код куће, и на улици, и у школи. А кад снег велики напада, они онда праве човека од снега и удале се па га гађају. Тоциљајке на све стране, а не далеко од куће пма и једно згодно место за санкање. А недељом после подне и празннком још одмах после ручка иду тамо, и тек кад се смркне враћају се кући. А буде дана кад се већ о вечерњу спусти мрак, п тада оно звоњење чисто их плаши; дође им сасвим страно, непознато, непријатно. Тад малн Милап зове*Јанка да иду кући, и кад пођу све се држи за њега, а -Јанко, већ маторац, не иде кућн што му се иде, но што види да се Милан почиње да плаши. Неки пут опет и не удале се од куће и дворишта. На дворишту је пуно врабаца, а често слети н по коЈа чавка, што је врло ретко у друго доба године, н они остану да их хватају. А хватали су их или испод карлице, или на зрно кукуруза, кроз које претходно провуку доста јак дугачак канап, од којег, скривени, држе други крај у руци. II ако тако у лову проведу много часова, велико је питање било хоће ли преко читаве зиме ухватити једнога врапца или неће: али нпак то њима није ништа сметало да тај лов понављају врло често. Удешавали су чак да и на л а ј м п а м хватају штиглице и сенице, којих је у приличном броју било по жбуну у суседној башти, али ту нису никад имали среће ни колико с врапцима. У то већ дође и Божић. II оцеви, и материце, и бадње вече, и слама, и пијукање, и полаженик, и колач здравље који отац обично искити с парама, и чесница, и силни колачи, и они пријатни моментп у кујпп, кад су вредној мајки пуне руке посла, а они се, као прави пилићи, врте око ње, и тек само кљуцну час овде, час опде. Тако је пролазило време, а они с њим расли и јачали. После су добили н трећег брата и малу сеју. С временом и једноме и другоме после оне велике љубави према игрн и друштву на пољанп, полако, полако с годинама све се више развијала воља за радом и школским, и у опште за књигом. У току времена