Delo

Б Р А Ћ А 159 а Јанко је још, погледајући онако са стране Милана помислио: „ја сам му сад све и сва“. Тога дана туга је њихова била дошла до врхунца. Сирота стара тетка чинила је све што је могла да им олакша, и то се све састојало у томе, што је непрестано око њих нешто пословала, али не говорећи ништа. Онајезналада у тим моментима речи могу имати и противжељеног дејства. Кад је било о вечери позвала их је да се мало окрепе, пошто тога читавог дана нису ништа окусили. Јанко и ако није био гладан, обрнуо се Милану и рекао му: хајд’мо да се мало прихватимо, ти си гладан. Прва ноћ била је исто тако СЋрашна, само како су били јако уморени, црне их мисли нису дуго мучиле: убрзо су заспали и пробудили су се доцкан изјутра. И као што је свуда више, мање, и код њих је одмах од сутра дан живот имао поћи својим неумитним током. Отишли су сваки на своју дужност, и поново се почеху низати дани, дотадањега рада и брига. Нпје прошло дуго а онај сумрак, онп мрачни тонови што се свише више њих о смрти материној почеше се местимице разведраватп. Посао, разнн смерови, нејаспа будућност којој су магловитпм стазама ишли у сретај, као ветар пред олују гонио је оно мрачно облачје више њих, и овде, онде, указало би се и по које парче чистога, плавог неба. „Једнога чптавог нараштаја нестало је“ премишљао је Милан једном, нестало га у средини која је њима била центар читавога света; али нису ли зар они ту, да стварају нове, подмлађене, оне исте изумрле нараштаје? То је живот, и ми само треба да га разумемо“. Јанко, рекао је брату једнога дана, ти треба да се жениш, крајње је време. Сад смо ето остали сами, и теткаје стара, ко зна шта и с њом може свакога часа бити. — Мислио сам и ја о томе, одговорио му је Јанко, мало изненађен, пошто од смрти материне није чак ни нз далека било говора о томе, само ти знаш, то баш није тако лака ствар. 0 томе треба доста, доста размишљати. — Толико смо паметни и један и други, продужи Милан, да се нећемо ма како женити. Кад човек само хоће и обазре се око себе он може наћи и оно што је добро. — Па и теби је време, додаде Јанко, мпсли и ти о томе. — Мислићу. — Нећеш ваљда чекати да се нрво ја оженим? — На против, то би било у реду.