Delo

160 Д Е Л 0 — Какав ред молим те, нађи ти само какву добру девојку,. па да идемо да је просимо. Не знаш како ћу се ја томе радовати. Те зиме Милан поче чешће да изостаје од куће. Одлазио је већином кућама неких својих другова и познатих породица: тражио је девојачка друштва. Пође и на забаве, и ако раније није волео да иде по забавама. Због тога, симпатије старе тетке, која је, и ако је то крила, више волела озбиљнога и осетљивог Јанка, праву слику материну, — ночеше све виш§ прелазити на Миланову страну. Она је знала зашто је управо Милан почео иосећивати друштва и забаве, и радовала се томе. Он је и с њом говорио о женидби и Јанковој и својој и њено нежно, теткино срце дрхтало је. „Још ће и унучиће дочекати“ мислила је „а каква би то тек радост била!“ Истина, на ту помисао сетила се и своје покојне сестре, и после краћег размишљања утирала је неколико суза што јој овлажише очи. 0 тим својим намерама Милан није често говорио с њом, само је више пута смешећи се правио алузију на своју скору женидбу, али тетки је било и то довољно. Поче само о томе мислити. Многе је девојке познавала, а о некима које је мање знала поче распитивати, трудећи се, наравно, да никоме не падне у очи зашто се она распитује. Али, не прође дуго, а све су њене друге и пријатељице знале шта је у ствари: хоће Јанко и Милан да се жене. Тетка је тврдо веровала да ни један од њих неће ништа предузимати без њенога знања. „Не могу они знати каква је која девојка, као што то она може. Немају они тога искуства, још су млади, па се могу и преварити“. Зато, кад би једнога јутра, те ноћи Милан је дошао доцкан са забаве, умал’ што није пала од изненађења кад јој Јанко рече, да је Милан на забави верио девојку, и да ће кроз који дан ићи да је просе. Сирота тетка није могла доћи себи од изненађења. Девојку није познавала. Оца јој је само по чувењу знала. А кад јој је Јанко после рекао да познаје и девојку и њену породицу, и да је њему Милан још много раније био саопштио своју намеру, мало је требало па да се заплаче. „II један и други знају о томе, разговарају се, договарају, а њој ни речи да кажу“. Било јој је жао. Тако нешто важно у кући да се деси> а она о томе ни појма да нема. Страшно! Залуд је Јанко тешио и уверавао да то данас није ништа необично; да је Милан па-