Delo

162 Д Е Л 0 нечега тешког, нечега што плаши, и једва је чекао да сване. Из искуства је знао да је ипак дању све некако лакше подносати. У сличним мислима затекло гајеипрво нисмо, што им га је Милан с пута послао. Из свакога реда у њему, па и између редова, читао је Миланово душевно расположење. Миланјебио срећан, то се јасно огледало у свакој речи његовој. И тек што је прошло неколико дана од одласка Милановог, а он га се зажели. Читава једна половина бића његовог била је отишла с Миланом. Од првога детињства живот им је тако текао, да су тек њих двоје чинило једно, али никада дотле као тих дана није то осетио. Онога дана кад су добили депешу да Милан с младом тога вечера стиже у Београд, био се узнемирио, постао нервозан. Време мује врло споро пролазило. Знао је да воз обично стиже око пола десет сати, па ипак кад је стигао на станицу није било више од девет. Пред сам долазак воза дошле су и Дарина мајка и сестре. Кад већ воз уђе у станицу, он пође завирујући по колима, а с њим пође и сва она гомила што је чекала. У хитњи дође, и до последњих кола а њих не спази и пође натраг. У то угледа Милана како скочи с једних кола и како се одмах обрте и пружи руку да помогне Дари да и она сађе. Он похига, алп тамо су већ биле Дарина мајка и сестре, и пре но што је стигао до њега, док се Дара љубила са сестрама, Милана је грлила Дарина мајка. II због те ситнице њему нешто дође жао. Срце му је ударало као у мала детета, и само што рече: Милане, стави му руку на раме у моменту кад се Милан беше сагао да пољуби ташту у руку, и одмах затим загрлише се. Са станице отишли су сви у нов стан младенаца, који је стара тетка уз припомоћ Дарине мајке и сестара спремила, и где их је она дочекала. Пошто су поседили мало разишли су се. — Знате ли тетка, рекао је Јанко уз пут старој, да ми чисто невероватно изгледа да ће Милан одвојено живети од нас. — Зашто, синко, одговорила му је она, то тако обично иде, навићићеш се већ. После тога скоро до куће није ни речи проговорио. Био је замишљен. Беху га савладале неке сетне мисли, и ако им тада није ни најмање места било. Све му се представљало као да наступа на неку прекретницу. Нешто ново, непознато, отимало