Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 167 Римска Дрква није Народна Црква Карактеристична је појава у историји Римске Цркве покушаји идентификовања католицизма са националним именом. Ти су покушаји избили и пзбпјају у оно доба, када је немогуће, без моста, вршити мисију Римске Цркве. Овај метод римске политике се опажа, у повије доба, и изван Француске. Тако н. пр. у српским и хрватским дијеловима Аустро-Угарске монархије настоји се, да католицизам буде идентификован са Хрватством, које је потпуно стегнуто под јармом Римске Цркве.1 А хтјело се показати мусломанима, како хрватство није мост католицизма, како би, без страха и без колебања, преко њега, могли да прелазе. Ко познаје тајне аустријског нолитичког система, томе није тешко стати у крај марнфетлу цима оваке руке. А коме је познат и политички систем римске пропаганде, лако ће у овим смицалицама, уочити индиректни пут његов. Пут, који врца и заобилази према стицају околности. Неће бити згорег, да се упитамо: Од куда мисао Римској Цркви, да се хваћа идентификовања вјере са нацпоналним именом? И је ли могуће вјеровати у искреност оваких покушаја, који су опозициона тачка циљу Римске Цркве? Нема сумње, да је највиднији извор овог идентнфиковања у дјелокругу оних народа, чија црква представља националну свијест. Сједне стране то, а с друге, опет, револт појединих нација римо-католичке вјере, против своје религије, наметнуше мисао Риму, да се лати (наравно, привремено), гдје буде нужно, метода идентификовања, како би се послије могло право ићи циљу. Овај неприродни покушај или потпуно нропада или привидно Јспијева. Рекох, прпвидно, јер чим се човјек боље за1 чНгуа1зка је (1отепа К1епкаНзта. Хета уа1јс1а па ђНхи хет1је, и којој М к1епкаШат 1ако пео^гатсепо у1ас!ао, као и Нг\-а1зкој. Та 1 и затој к1епка1пот \'1а(1а\'тот ог1о&1азепој — 8рашјј ппа сНалхћ зиапака 1 рокге!а рготк1епка1шћ, а к1епкаћ2ат зе и пјој (1гм као 1 зуарДје з\'Ој1т јеНтЈт 1 пајсугзсћп иропз!ет: гаоз1а1озси рика, јакот 1 тоспот ог^апјгасјјот га§1ир1ј1\апја. Впдп Предговор V. К. у књпзп „Ро§;1е(Н па к1ег1каН2ат и НпаГзкој од Ог. Франка Поточњака.