Delo

ЗНАЧА.Ј КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 169 развијало наобашка, него уз развитак и јачање националне индивидуалности и оно је јачало. Отуда је дошло, да црква нашег народа одговара потпупо појму праве цркве, т. ј. појму, који означава скуп чланова Српског Народа. Потоме наша православна црква означава народну српску цркву.1 Као што је Српска Црква, народна црква, сасвим је јасно, да су службеници те цркве службеници чисто народни, који носе име, не православни свјештеници, но српски свјештеници, — не православне владике, но српске владике. У овој ознаци је садржан н појам православља, те с тога је и сувишан, да се спомиње.2 Једном ријечи, службеници наше цркве, народне, српске цркве су службеници Српског Народа, коме безусловно припадају. Ма који покушај, да се одвајају од свог народа значило би издајство не само народу, него и самој народној вјери, коју он исповиједа. А таки покушаји, као п свако издајство, не носи користи, нити дотичном народу, нити његовој религији. Јер уз мршање органпзма, мршају и органи, уз опадање националне индивидуалности опада и вјерска. С тога су врло тугаљиве природе сви покушаји, који се испољују, у томе правцу. Ти покушаји, нажалост, наилазе на усрдан дочек и код неких службеника наше Српске Цркве, у административном оквиру Аустро-Угарске монархије. Заслијепљени анти-хришћанском славом и господством, задахнути убитачним делом бирократске сфере, ови малодушни или кратковиди чувари Српске Цркве траже Архимедову тачку тог народног 1 Отуда не излазп, да чланови Српског Народа морају имати једну цркву, него да сви православнп члановп српског народа припадају једној, српској цркви. Тако н. пр. Срби рпмо-католичке или мусломанске вјере, и ако припадају Српском Народу, не припадају Српској Цркви, те је код њих нужна шира ознака. него код православнпх Срба, ознака, у којој је назначен п појам нацпје п појам вјере. С тога је код њпх пужно. да се испољи у ознаци и вјерскп карактер, који је потпуно независан од националног карактера. 2 На основу овога, код нас би већ требало. да се једном нрестане са ознакама српско-православна црква, српско-православна читаоница, српско-православнп свјештенпк и т. д. За цркву још би се могло и дозволитп сувишном другом појму да остане, како би се јаче истакао вјерски карактер, који се у Срба, других вјера нарочито и нужно истиче. Но за школу, општину, читаоницу и т. д. које носе, по своме раду, најмање вјерски карактер, појам гправославна“ и прекосувишан. По томе називп Орпска Школа. Српска Општпна, припадају нам јиге еЈ ЈасЈо. То су свјетовне установе. које обухваћају све вјере српске народпости.