Delo

170 Д Е Л 0 монумента, да га из темеља униште. А то радећи, и не предвиђају, да након тога акта и њихов се гроб отвара. Истина, ми би били врло наивни кад у тим покушајима не би уочили непријатељске прсте једне удружене акције, чији циљеви се не мимоилазе. И ми би били врло неискрени, кад не бисмо одобрили природни револт српске народне душе према издајству својих заступника, као и према државном политичком систему ниског егоизма. Систему, који гази природна права санкционисаног друштва. И ми бисмо учинили атентат на сами морал, на поштење и правду, кад не бисмо гнушањем осудили тај незаконитн систем, што зобље енергију нашег народа, на штету његове природне и законите еволуције. Један ноглед на лорал и политику Римске Цркве, с особитим обзиром на Француску I Докле су народносне цркве развијале и јачале националну индивидуалност својих парода, дотле је Римска Црква распаљивала само вјерски, односно клерикални осјећај, код католичких народа. Наравно, на штету националне свијести. То јест, Римска Црква, тежећи за универсалном влашћу, тровала је католичке народе фанатичким клерикализмом, који је подвргавао себи националну индивидуалност и тиме зауставио њену еволуцију.1 Но није то све. Римска Црква се све то више и више удаљавала и од саме науке Христове, изврћући је својим софизмима, да би им могла послужити, као аван-гарда папизму. Хришћанство, у њезиној руци, није ништа друго, доли маскирани клерикализамили папизам, чија дјела су прави атентат на Христову науку. 0 истини овог тврђења даје нам данас вјерних и јаких доказа сама прошлост и садашњост Римске Цркве, која је пре1 Карактеристична је појава, да има међу католичким народпма, који и не зна.ју за своју народност, што доказује горњу тврдњу. Тако на пр. прије окупације у Боснп и Херцеговини, са развијањем католицизма, национално име бијаше посве ишчезло. На питање, које је пародности, католик је кршћанин, католик или латинин. Докле, на исто питање, православни су одговарили, да су Срби. Шта више што опет доказује нашу другу тврдњу, и на питање, које је вјере, он одговара: српске вјере. —