Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУГНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 171 пуна анти-хрншћанских дјела. Та то је она, што, „у име Бога и Христа“ (!) остави крваве трагове у историји човјечанства, што су забиљежени под именом „Злочини Римске Цркве“. То је безбројни низ црних успомена и неиспптани број невиних жртава пред којима би п срце највећега тиранина морало да задрхти. Оне су живи сведоцп свирепства Римске Цркве, чија Историја нам баца, и ако слабу, свјетлост на њезин антп-храшћански и нечовјечни рад. Морал римо-католичке вјере се изгуби у моралу клерикализма или напизма, чији му се иредставници крију за првобитннм именом. Заступници чисто духовне установе претварају се у заступнике политичког центра у Риму. Од Христовог морала постаде клерикални морал, а од духовних корпорацпја настадоше бирократске дружине. „Цпљ оправдава средство“, девиза језуитског морала, постаје и девиза Римске Цркве. Но, да и та средства буду оправдана, потребита је помоћ светог писма, које се, у рукама ове Јединоспасавајуће Цркве“ изметну у зборник нечувених софизама. Софизама, по којима је морално, да и син оца и мајку убија, — да брат брата усмрти, да жена мужа трује и папушта, да се скрвни постеља брачна. Но круна тог жалосног, клерикалног морала, је крађа, клевет^, лаж, убијање нндивндуалне и колективне свијести. Пол Бер, професор француског Универзитета и посланик француске Народне Скупштине, је изнио, уједном свом дјелу, неке моралне принципе; од ријечи до ријечи, теолошких доктрина Римске Цркве. Онјеузео само анализу језуитског „СотрепсИпт-а моралне теологије“ и нарочито „Случајеве савјести“, што су угледали свијета, под уредништвом Р. П. Рири-а, професора Моралне Теологије у Римском Колежу.1 Сото-епсНпш, то је теоретичка књига, раздјељена на више серија: о акцијама, свнјешћу, законима, и т. д., које се односе на човјека. Сазиз сопзЈепНае, је низ случајева, догађаја, анегдота, у којима расправља, колико о проблемнма, толико и о моралу теолотпком. 1 Раи! Вег 1: Ца Мога1е (1е ЈезшСеб, Рапе. ПтгреиПе/,. 1880. стр. 666.