Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 173светих отаца. Непокорност дјеце напрам родптеља, што се тиче прелаза у крило једино спасавајуће, Бог награђује — по њиховој моралци. Зеленаштво и каишарење, у највећем степену, лаж и лажна свједочанства, најужасније казне за „јеретичке књиге“ и писце тих књига — треба да постигне, по моралу језуита. Жена, по њима, није створена ни за што, до ли за рађање. С тога, не треба имати никаква обзира нанрам њеним осјећајима. Гдје само треба, изобличавајте је, веле Језуити својим агентима. У њиховпм очима и љубав и стид, и част и понос човјека нијесу ништа. Они гледају у пољупцима оца и кћери, брата и сестре, мајке и унука, потајне намјере животињске похоте! „У колико ови „свети оци“ не знаду, што је љубав и стид, тим мање полажу на њежност, човјеково достојанство, на грађанску дужност и на љубав домовине „они не знаду ни за имо ових, тако дубоких и племенитих осјећаја“, како рече Пол Бер. „Ви нећете наћи ни једне од ових ријечи у Моралу Језуита. Све што дјелује, да закуца срце хуманитета, оставља га хладна, као стијену. Не говорите му ништа о Прогресу, братству, слободи, нади; он то не разумије.“ Задана ријеч! — Моралка језуитска је не познаје. Крива заклетва — језуитски морал је нарочито препоручује. „Тако н. пр., вели се у њиховој моралци, пошто ријеч ^аПпз, на латинском, може значити и кокот, и Француз, ако ме буду питали, да ли сам убио Француза, ја ћу рећи, на овом језику, да нијесам, мислећи на „кокота“! „Исто тако ријеч еббе значи, на латинскн бити и јести. Ако ме се дакле буде питало, да ли је Титус код куће, ја ћу одговорити, не, мислећи, да не једе“. „Ни мало се не гријеши против правде, веле Језути, и накнада није обавезна, ако се прими новац од некога, у сврху, да се неко има убити, ударити или да се неком ма што учини, кад се то тиче правде(!)“. „Да ли може један син, пита се, ујезуитској моралци, да жели смрт своме оцу, како би могао наслиједити његово имање? И да ли мајка може жалити смрт своје кћери, како би се могла опростити бриге око ње, у колико се тиче хране и мираза? „Наравно", одговара језуитски морал, „јер, у том случају, ви се не веселите због зла другијех, него због њиховог имања“.