Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 175 убити у човјеку његово достојанство човјека! Може ли се замислити грозније средство, којим се зауставља друштво, да остаје у мраку незнања и у ланцпма ропства?! II Својим лукавством, својом подлошћу и својом активношћу Језуите се дочепаше власти у „Римској Држави“.’ „Чланови Друштва, вели се у Јта§’о ршт заесиН 8ос1еМ1 Јези, још у XVII. столећу су расути у све дијелове свијета и подјељено на толико нација и толико краљевина колико их на земљи има; разлпка, која се испољује међу њима је једина, с погледом на удаљеност мјеста, али не с погледом на осјећаје. Та је разлика, у погледу разноличности језика, но није у погледу љубави, која их спаја; она је с погледом на њихову физиономију, али не у погледу њихових обичаја. У овој породици Латинин мисли као Грк, Португалац као Бразилијанац, Хибернон као Сармат, Шпањолац као Француз, Енглез као Фламан; и међу толико разних женија не постоји никаква препирка, ништа што би вам могло засмеати, а да у њима свима не видите долиЈеднога

Мјесто рођења њиховогнедаје им никакве побуде, у погледу персоналног интереса... Исти цнљ, исто владање, исти завјет, све то, као брачна веза, њих је скупа свезало... На најмањи знак, један једини човјек креће и покреће цијело Друштво и одређује револуцију тако великог тијела; лако га је узбудити но врло тешко га је поколебати“. Из ових горњих редова се јасно види, како се језуитизам прелпјева из морално-педагошког питања у политичко питање. Нијесу то само профанатори морала и отров педагошких идеја, не, то је већ цијела организована, универсална војска. Морал и педагогија им је једно од најјачег и најљућег оружја, што га носе у руци. II тако оружани, они се упуштају на терен политнчки. Да би нам јасније био освијетљен тај терен, неће бити на одмет, да летимично прелетимо историју језуитизма. Језуити датирају од године 1534. У то доба реформа се 11 Под „Римском Државом“ разумијевамо утоппјску уипвересалну државу „јединоспасавајуће" дркве.