Delo

176 Д Е Л 0 рађа и њен вјетар пухну на Западну Европу. Нирмбершки уговор диже Њемачку испод господства папског, осигуравши слободу вјероисповијести. Француска бијаше на реду; Калвин издаде своју прву књигу. У том се појави Игњат Лојола. Он не бијаше обичан човјек, то бијаше геније. Уочивши, да међу старим калуђерским редовима, носећи ра.зличита одијела и бивши одани извјесним радовима, наобашка, може бити МЈеста и за једну специјалну војску, он се одлучи да установи Друштво Исусоваца. Том Друштву поставп као главни циљ: сузбијање слободног исповједања и обраћање свију чланова људскога рода у крило Римске Цркве и на покорност папи у Риму. Овој војсци, као год и у војничким четама, апсолутна покорност је неизбјежна. Сто година није прошло, а ово Друштво постаде елита Римске Цркве. Језуити се размилишс на све стране, а у њихове руке падоше и краљевп и власти. Већ у то доба њнхов отров стаде да дјелује, изазивајући несношљивост јачу, но што бијаше, и често пута љубомору, међу другим редовима Римскн Цркве.1 Међутим, њихов рад на политичком пољу роди успјехом: Француска, Италија и Савоја се отрже из страха пред „јереси“. А шта би се у то кратко вријеме могло више и постићи? Њемачка, Енглеска и Скандинавске земље бијаху изгубљене за Римску Цркву. Свемоћни краљеви, божји помазаници, исповједајући католичку вјеру, бијаху заклети, да ће се покоравати и да ће извршивати законе Римске Цркве, које су они одани синови. И ти краљеви се заклеше, да ће искорјенитп и пошљедњег „јеретика“ и обратити своје поданике у крило јединоспасавајуће Цркве. Папа постаје моћан господар: краљ краљева. Дотле Језуите не заборављаху ни на своје једно јако по11 У XVII вијеку се већ пјевао оваки напјев: Оићегпа! 8рМ1иа]е, (дићегпа! е! 1етрога1е, Оићегпа! отша та!е. Рефрен: 0 уоз, дш сит Јези Шб, Хоп Ие сит ЈезиШз.