Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 177 литнчко средство: јавну паставу. Краљеви и власти им иђаху у томе на руку. За што? Разлози су посве јасни. Двор и режим влада имађаху исте интересе као и Римска Црква. То јест, и једни и други су имали пред очима, да се власт може тим самовољније вршити, чим је скученост народног умног хоризонта ужа. Држава је ту мпсију повјерила Цркви, којој су на челу Језуите, знајући, да ће мисија, у њиховим рукама, најбол>е успјети. На тај начин, у многим државама, је Римска Црква, с Језуитима на челу, дочепала патенте на јавну наставу, чији циљ није ни морални, пи интелектуални. Не, циљ те наставе ј е, са интелектуалног гледишта, да ствара незнање или бескорисно знање; а с морално-политичког гледишта, да човјеку испше и пошљедњу искру његовог достојанства, а друштво да претвори у покорно р о бље.1 Услуге Језуита, учињене папи, у погледу његовог плутократског духа, као и краљевима, у погледу њиховог деспотизма, вјечито се награђују. А савјете њихове објеручке дочекују и једни и други. Њихова дјела, усвојена и одобрена од папе, постадоше дјела Римске Цркве. Њихова средства постадоше средства Римске Цркве, као и средства, мање више, појединих краљевина. Језуитски систем постаде папски политички законик, под којим се друштвени организам изједа, као да је под утицајем жестоког отрова. А јавни и отворени извршиоци тог закона су сами њихови творци, који предводе осталу одану војску моћног папе. Инстинкат француског народа, пробуђен идејама Волтера, Монтескија и Русо-а, виђе у помрчини ту демонску војску. Већ год. 1762., у добу буђења тог инстинкта, у коме је испољен геније сваког народа, Француски Парламенат дере маску те црне војске. У својој пресуди слика душу тпх демонских војника Римске Цркве, износећи им њихове доктрине: „Ове доктрине, које иду за тим да оборе природни закон, то правило обпчаја, које је сами Бог урезао у срце човјеково; ове доктрине које хоће да прекину сваку везу грађанског Друштва, овлашћујући крађу, лаж, накриминалнију похоту и уопште 1 Клименто XIV, прпсиљен силом околностп, да укпне ред Језуита (тај одмор не потраја дуго), страшно је жалио, знајућп добро, да су Језуитп најодабранпја војска Рпмске Цркве п најоданије слуге свете столице. Дело књ. 36. 12