Delo

178 ДЕЛО све страсти и све злочине, посредством тајне компензације (сошрепбаИоп оссиИе), двосмислености, прећутавања, пробабилизма и филозофског гријеха; доктрине, чије посљедице руше све осећаје хуманитета међу људима, потпомажућп убиство и оцеубиство; доктрине, које уништавају краљевски ауторитет...1 итд. Но ауторитет краљевски био је уништен, у погледу правде и истине. Језуитизам га је претворио у деспотизам, да би у њему могао имати своје оружје. Француски Народ се стаде да миче, инстикат његов поче да се све то више и више буди, указујући му свијетлу тачку у дугој помрчини... Борба Француског Народа против Рилске Цркве I Удар нађе исиру у камену; искра Револуције сину и освијетли ужасна и нечовјечна дјела Римске Цркве, стаде на пут удруженоме деспотизму и ниском егоизму клерикалне тираније. Рањена душа Француског Народа, под утицајем Генија Морала нађе одушка у природном револту. Отпоче борба: борба Здравог Разума са Помраченим Умом, борба природног Морала са профанисаним Моралом. Настаде борба демократске Француске с аутократско-клерикалном Француском; настаде борба Француског Народа са Римском Црквом. Народ сејегушиоу смрдљивој бари клерикалног Морала; хтио је да изиђе на чпсту пољану здравог и племенитог Морала. Народ је јецао у тиранским оковима Римске Цркве; хтио је да растрга те окове и да се огрије на сунцу заточене Слободе. Од ропске Воље рађа се ослобођена Воља. Њена акција тече бујнцом, рушећи бедеме својих тирана. Борба се отвара. У једном табору је Народ, Француски Народ, који акцију отвара, у другоме је табору стара власт, која одговара рекцијом. И усред пушчаног праха, Дух Слободе спасавши се тешког тамновања, указује Народу на ирава његова и на права сваког човјека. „Сваки човјек има своја права; ниједан човјек не смије да лишава тих права свог ближњег, и да им на пут стаје!“ II усред пушчаног праха, Француски 1 Аггек Јп Раг1етеп1 с!е Рапв, од 5 марта 1762.