Delo

ЗНАЧАЈ КУДТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 179 Народ, угледа „Проглас човјекових права“, које постаде племенито оружје у борби против тиранији и деспотизму сваке злоупотребљене властп. Чланови француског народа, престадоше да буду поданици, а незаконита разлика, међу њима, се укину; поданик се претвори у грађанина (сћоуап). „Људи се рађају и остају слободни иједнаки у својим правима; вели први члан у „Прогласу Човекових Права“; друштвена разликаједино можебити у погледу заједничке користи. Римска Црква застаде. „Нико не смије бити узнемириван због својих назора, било то вјерских или ма којих других, само ако њихово манифестовање не квари јавни ред, којп је законом установљен“. (Члан 10 Човекових Права). „Слободнн саобраћај мисли и мњења је једно од нај драгоцј ениј их права човјека. Сваки грађанин може дакле да слободно говори, пише, штампа, и'мајућинаумудаје одговоран за злоупотребете слободе, у случајевима, што их одређује закон (Чланом XI Права Човјека). Пред овом лучом народне свијести, Римска Црква устукну. II * * УII Но тај устук бијаше часовит. Римска Црква у Фрапцуској, изгубивши свој један јаки стуб, краљевску власт, даде се на посао, да ојача још више, једно од најјачих својих средстава: конгрегационистичку наставу. Пројекат врлојасан: „Ојачајмо француска покољења још више у нашеме духу; тиме ћемо се опет дочепати мрачњачке власти. Дух Мрака однијеће побједу над смјелим духом Свјетлости!“ II тако реакција своју снагу удвостручи, посветивши је највише конгрегационистичким школама: У рукама им је још јако оружје: интелектуалне снаге, традиција, новац, јака централа и т. д. Али у рукама, пробуђеног Народа је Дух Прогреса, ког води умна и морална елита. Прва Република уочи истину Дантонових ријечи: „Послије хљеба васпитање је нрва народна потреба“. II установи, у колнкојебило могуће, на самоме ночетку, народнујавну наставу. 12*