Delo

180 Д Е Л 0 У свакој општини требало је, да се отворе народне школе, у које, под пријетњом глобе, родитељи морађаху слати своју дјецуг најмање три године. Године 1793. и 1794. изиђоше и наредбе, у смислу тог првог покушаја. Како све новине задају бол старим навикама, тако и еве нове установе не нађоше усрдан дочек у многим мјестима. Још уз то, услијед честих побуна и других политичких трансформацпја, настаде метеж у Француском народу, који засмете прве кораке народне наставе. Реакција употријеби тај згодни моменат на своју корист. Конгрегације отворише агптацију, имајућп на расположењу и материјална и морална средства. Падом прве Републике та средства постадоше јача. Пред њима, изгледаше, као Да и идеја о народној јавној настави сваким даном све то више и више вене. У години 1801., први конзул Бонапарт наче дјело Револуције. Посредством лукавог и амбициозног интриганта абеа Берниа, упусти се Бонапарт у преговоре са папом Ппјом VII, како би обповио везу међу Француском и папством.1 Ти преговори уродише Конкордатом, који постаде законом 18 жерминала год. X. (18. априла 1802); услијед чега мијешање Римске Цркве, у народне нослове, поста приступачније. А држава се обвеза, да установи буџет, из кога ће се издржавати култ Римске Цркве у Француској. У колико се тиче конгрегационистичке наставе, она се је требала, по конкордпту, да уништи, али законом од 3 месидора године XII. даде се право оним конгрегацијама, које би добиле дозволу од Државе. Но на тај увјет, ни самп покушаји Наполеона, да умањи мрачњачку акцију Конгрегација, не учини 1 Узрок је томе нознат, .јер двнје године послнје узакоњеног Конкордата међу Римом и Француском, папа Ппјо VII посвећује Наполеона у Богородичпној Цркви у Паризу за цара француског. Том приликом, излазећи Наполеон пз цркве, угледа славног генерала Делмаса јако снуждена. Шта ти је, упита га цар, што сп невесео? — Напротив, одговорп Делмас, по све сам добре воље, него нешто мислим на онпх 600.000 бугера, што изгубпше главе да униште оно, што сте ви сад опег установпли. Неколико дана, иза тога, Делмас би стављен у пензију, гдје оста до год. 1813. А тад, Наполеон, требајући све ове „добричине“ позва и Делмаса. — РгебепЏ рече, и оде да погине код Лајпцига. —