Delo

182 Д Е Л 0 Ми би требали много више простора, да га изнесемо у његовој цјелини, што у осталом није нп потребито. Његова садржина ће се моћи лако да сведе и у ових десет тачака: I. — Прокламирана Слобода Наставе за основне и средње школе. II. — У Виши Просвјетни Савјет улази седам духовних лица: четири арцибискупа или бискупа, два заступника про> тестантске вјере, један члан јеврејске централне Конзисторије. III. — Тако исто иу Академски Савјет се рачунају: бискуп, један свећеник ког одређује дотични бискуи, један протестански свештеник и један изасланик јеврејске конзисторије. IV. — Закон означује двије врсте школа: јавне (1ез есо1еб рићНсјиеб) и слободне (1еб есо1е8 Пћгез). Али ове друге општина може да присвоји. Надзор над свима школама припада свјетовњацима, (Шсргез), као и свећеницима (ессЈезЈазНриеб): паросима, пасторима или рабинерима. V. — У основну наставу улази и наука о моралу и наука о вјери. VI. — Сваки Француз, који је навршио 21. годину живота, може бити учитељем основне школе, било јавне или слободне, ако има свједочанство оспособљења. Но мјесто свједочанства, вриједи и кандидатски цертификат или потврда од једног свећеника. чији је култ признат. VII. — Вјерским асоцијацијама се даје право, да бнрају учитеље. VIII. — За учитељице женских школа могу да буду и оне, које, мјесто свједочанства имаду потврду од надстојатељке манастира (1ез 1еПгез сГ оћесНепсе); ако дотичне припадају вјерским конгрегацијама. IX. — Сваки Француз, који је навршио 25. годину живота, може да отвори завод за средњу наставу, ако има стажну свједоџбу, свједоџбу зрелости (1а сНр16те Не ћасћеПег), или свједочанство оспособљења. X. — У Комисији, која је одређена за издавање свједоџаба, мора да буде и један свећеник од оне вјере, којој припада кандидат. Овим законом се даде потпуна слобода конгрегацијама, школама мрака, да се множе по својој вољи; да учврсте власт реакције и да убијају народно школство, које бијаше тек чедо у повоју.