Delo

БОЈЏИЈА РАДУЛЕ 187 то је свињарски бич, плетен од конопље, три рифа дугачак, на врху дебео и чврст као шака, а прп крају све тањи и тањи, док се не сврши с лаким швигером, који у вјештој руци праска као гром. Такав бич и треба за благо, које свињар чува. Јер свиње нису као говеда или овце; свиње су некакви страшни, дивљи народ живински, па немаш ли чврста бича, којим ћеш их умирити, нпгда их не умириш и не доведеш реду. Тврдоглаве су то свиње, злобне и гадне и да нема у свињара чврстог бича, свакп би се дан поклале. А јер и код свиња треба да влада ред, јер ни свињама није слободно да раде све по својој вољи, Јелица и Радуле су се добро извјежбали, како треба замахивати бичем, да баш добро одагнаш каквог бицка из квара. Кад пастир тјера из квара говеда, оно га мирно пусти све до себе, па му даде да га бичује, колико год хоће. Али свиња није тако покорна. Она зна већ из далека, да ће ју свињар истјератн из квара, па трчи још даље у квар — и кад не би у свињара биле брзе ноге и дугачак бич. нигда не би ниједно злођело, што их свиње на паши или у жиру чине, било кажњено. Свако јутро, кад су се бојџија Радуле и Јелица дјевица састали на крижању, гонили су свиње куд је већ требало: љети на стрниште, јесени у шуму на кестење или у жир. Свиње су се на пољу или у шуми разишле, како је то већ у њих обичај, а дјевица Јелица и бојџија Радуле сјели би у хлад под бријестом, па пазили да свиње не зађу у квар. II кад је требало повраћати, учинио је то једанпут Радуле, а други пут Јелица. Они су сад већ трећу годину чували сеоске свиње — они су их тако рећи одгојили, па су свиње њих знале и нису им задавале много брига. Они су зато под својим бријестом у хладу имали много мира и ту су се шалили и забављали, ту су плелп бичеве, резали штапове, пекли кромпир, кукурузе, рибе, пужеве и гљиве, а кад им је дошло друштво, играли су коло и пјевали поскочнице. Увијек о подне, кадјестала најјача жега палити широка поља, требало је гонити свиње на воду и у блато. То је било у потоку, који је текао кроз густи врбик и јалшовину, што се је од бријеста видио доље у низини, како вијугасто сијече цијелу силну зелену равницу. Свиње су се најприје у води окупале, а онда полијегале у блату и овђе остале док је трајала највећа жега.