Delo

188 Д Е Л 0 То су вријеме употријебили и Јелица и Радуле, да се и они окупају. Али једно зато, јер је ваљало, да нетко буде код свиња, а онда, јер је Јелицу било стид, нису се купали заједно, него најприје Јелица, а онда Радуле. Јелица је увијек отишла далеко уз воду, где је знала лијепо мјесто за купање, које је било од вињаге сасвим закрито; — Радуле је пак увијек ишао низ воду, јер је тамо близо била брана, па је вода била дубока, а он је волио пливати и гњурити по води и скакати у воду с високих врба. Тако је било љети. Јесени је било тужно; — али ипак мило и угодно. Свиње су се раштркале по шуми и само се је чуло, како рокћу и глођу жир; Радуле и Јелица дозивали су их из далека именима, што су им их надели; која су свиње знала, па се роктањем на њих одазивале. А њих двоје шћућурило се једно уз друго уз огањ, па гледали кукуруз и кестење како се пеку и слушалђ, како мокро грање горп на огњу. То су биле честе, бесконачне јесенске кише, тамне магле, тмурни дани, што касно почињу, а скоро скончавају. А баш ти дани су им били најмилији. То је дебела јесен, кад има свега доста. Шума је на бријегу: на обронцима засађени виногради, па је грожђа колико хоћеш. У виноградима шљива, јабука, бресака и крушака. У торби често меса, сваки дан буклија ракије, крух бијел — ма боже, то се Јелица и Радуле царски хранили! Пстипа бог, то се баш не би умјело знати, да Радуле залази у винограде, да бере грожђе и трга воће али, боже мој! тко да то баш за зло узме сеоском свињару, кад је баш тако ваљан свпњар; кад тиме храни сеоску свињарицу, која је баш тако ваљана свињарица. Треба нешто и кроз ирсте прогледати и пудари, кад би из клијети виђели, како се Радуле опрезно провлачи кроз жпвицу у виноград, вратили би се у клијет и пустили га, да набере грожђа, колико му драго. Тако се њих двоје хранило и дохранило. Јер кад је Јелици било петнаест годпна, било је Радули осамнаест. А јер су то била сеоска дјеца и јер је село водило бригу за њих, нашао се у опћинском вијећу некакав мудрац, који је предложио, да се Радуле ове године пошаље у војску, а кад буде готов, да ожени Јелицу и да се тако опћина ријеши бриге око њих, сви опћинари, дабоме, увидјеше, да је то најбоље и мудрије, што