Delo

200 Д Е Л 0 отићи уметник, који није у исти мах и мислилац“. Иван Пванов, у свом веома поучном спису „Истор1л русскои критики" (Спб. Ч. I и II. 1898; ч. III и IV, 1900.), т. П, стр. 545—546, обележавајући погледе Чернишевскога на Пушкина, вели да је по Чернишевском Пушкин сасвим индиферентан посматрач. „Он је равнодушан као песник, и не зна да ли да куди или да хвали онај живот, који описује. Новим писцимаје непозната та равнодушност, они знају да бирају међу појавама, које нм излазе пред очи, аПушкинов начин посматрања— то је просто оштрина чула вида и добро памћење... Пушкин није могао добро утицати на Гогоља. Он је могао у разговорима (са Гогољем) о уметности да се позове на дубокомисленог Катенина1. могао је Пољевоја1 2 назвати свађалицом и лармаџнјом, могао је прочитати свој песмотвор „Простота"...3 Све то није могло код Гогоља створити чврстих убеђења, саопштити му ширину друштвенога погледа“. Критика шездесетих година прошлога столећа, која се одликује строгим реализмом и утилитаристичким погледима, а чији су главни представници Н. А. Доброљубов и Д. И. Писарев, није сматрала за потребно да што мења у споменутим погледима Бјељинскога и Чернишевског на Пушкина. У наведеном делу Ив. Иванова, т. П, 545, читамо да је Доброљубов у „Савременику“ за 1867 писао да у Пушкина нема озбиљних, независно развијених убеђења и да му недостаје озбиљно образовање. Другом једном приликом пише Доброљубов у још строжијем тону. По његовим речима, Пушкин је опевао само дивоте раскошних гозби, лепоту колона које иду у битку, грандиозност лавине која се сурвава, „миомир говорничког јелеја“ који се пролио на њ с некакве „духовне висине“ и т. д. и т. д. „Пушкину је вели Доброљубов, — скоро непознато уважавање човекове личности, осим можда у епикурејском смислу“. Други критичар шездесетих година, Д. И. Писарев, ишао је још и даље и прогласио је једном Пушкина за доколног ће1 Један између последњих представника педантног и сухог класицизма у руској поетичкој н критичкој литератури. 2 У време, о коме је реч, представник папреднпјег правца у публицистици и књижевној критици. 3 Позната песма Пушкинова, у којој песник изјављује да у свом иеснпчком стварању неће да чује за народне потребе. но хоће да пева само „слатке звуке и молитве".