Delo

*210 Д Е Л 0 Затим се замисли па додаде: — За човечанство је све то пут ка будућности, Полањецки погледа у жену дабијој погледом рекао: како професор сања без свезе, али он мало зажмури и гледећи преда се настави: — На небу има млечни пут, и кад се Богу усхте он дохвати одатле прамен магле и створи нове светове. А, ви’те, ја мислим да постоји исто тако и душевнн млечни пут, у којем се находи све оно што су до сада људи мислили и осећали. У њему свега има: и оног што су створили ђенији, и дела талената, и све мисли мушкараца и честитости женских срдаца, и доброте рода људскога и људских болова. Ништа се не губи и ако све иде у прах, јер се из тог праха вољом Господњом стварају нови духовни светови. Ту стаде очима жмиркати, као да разматра оно што је рекао, стаде тражити дугмад на кошуљи, па додаде: — А у те госпођице мора да је душица чиста као суза, кад је Бог њој указао прстом и наредио да буде чуварком онога огња. Долазак Швирсков прекиде даљи разговор. Марини тај долазак није био неочекиван, јер јој је сликар сам казао да ће јој или лично казати, пли писати: како се свршила његова ствар. Кад га је спазила кроз прозор Марина је одмах помислила да се све свршило не може бити боље, али кад он уђе у собу и са свима се поздрави, погледа у њу таквим погледом да она није знала шта ће из њега прочитати. Очевидно је хтео с њом говорити о оној ствари, и то одмах, али није хтео пред Полањецким и Васковским. Марина се изрекла раније пред мужем у чем је ствар те он приђе Швнрском у помоћ речима: — Њој би требало да повише шета; пођите с њом по врту, јер знам да имате неки разговор. Ускоро је њих двоје било усред баште. Неко су време ходили ћутећи, он се прекретао на евојим широким, атлетским бедрима и тражио чиме да почне, она, нешто погнута напред с изразом доброте и радозналости. Обоје је желело да отпочне разговор, те најзад Швирски поче са сасвим другом ствари: — Ви сте све казали мужу? -— упита је. Марипа порумене, ухваћена, и одговори: