Delo

212 Д Е Л 0 То је све. Наста ћутање; Швирски га прекиде; — То су, што се мене тиче, празне речи, али то ће другим речима значити; волим другога. — Изгледа да је тако — одговори забринуто Марина. Сирота девојка, јер је њено писмо ипак честито. — Честито писмо! Честито писмо! повика Швирски. Све су оне тако честите! Ето што има горчине у грлу. Неће мене! Па лепо. Свака има право то да каже. Воли другога? Свакој је то слободно. Али кога она воли? Ако не Основскога, или Завиловскога, онда кога? Даљда оног лутка, оног идеала слушкињског. Ви сте зацело гледали на цицу изређане такве дедаке? Мора бити да њега волп! Да га мету у излог код фризера, жене би искривиле шије гледајући у њега. То је да се човек паједи. — Нису све такве, нису све! У осталом ви као вештак ваља да знате шта је то осећање. Наиђе ли то на човека, збогом разуму! — Не — рече Швирски сад мало мучније. — Знам ја да нису све такве. А што се тиче љубави, ви велите; „Наиђе ли та на човека, збогом разуму!“ И то може бити! То је као нека болест... Али постоје болести од којих племенитије душе не болују! Ви ћете допустити да вам речем; да ваља човеку имати папке да добије ту болест. Још није било случаја да се голубица заљубила у грлицу мужјака, и ако је то врло лепа тица. Видите, госпођо, то не може да се деси голубици. Грлица се заљубљује у грлицу мужјака. Добро нека се заљубљује, али само нека се не прави голубицом. Мени је само до тога стало... Сетите се само како сам пре оно код Бигјелових говорио о госпођици Кастели. Али је она заволела мираз господина Завиловскога. Мени је криво на те лажне аспирације, на ту неискреност, на то фразирање. Кад си грлица имај смелости признати се за такву. Не правп се што ниси, не веруј, не обмањуј. Ја бих смео био главу дати да таква, као што је Ратковска, просто није у стању да се заљуби у једнога Коповскога, а оно видите да јесте! Ја ћу се умирити, јер је то у мом интересу, а не због госпођице Ратковске, него због тога што и такав тии, као што је Коповски, може да ме избије из седла. I