Delo

216 Д Е Л 0 Полањецки беше мало пре устао са столице, сад седе. На његову лицу, при свем том што је било очигледно изненађење, огледало се још и неисказано чуђење. Он гледаше неколпко минута у Основскога, а после као да не може да прибере мисли, рече: — Коповски?... И то с госпођицом Кастели?... Али је Основски и сувише обузет самим овим послом те није ни приметио ово питање Полањецково. — Ти, на жалост, знаш да сам ја у сродству с Броничовом и Линетом. Моја је мати била сестра од тетке Броничовој и Линетиној матери, и неко време су и заједно живеле. Видиш по том да бих је могао штедити. Али то на страну! Наше су везе покидане, а при том да ми је Кастели рођена сестра, казао бих вам то што ћу вам сад рећи. Са Завиловским могу се не наћи, јер и ја са женом путујем, и то данас још. Да ти отворено кажем: да просто немам смелости с њим да се састанем, али ћу теби да кажем све што сам видео. Ти ћеш као његов присни пријатељ наћи начина да то некако заташкаш. Ипак ваља да Игњат све зна, јер у несрећи те врсте нема бољег лека од одвратности. Ту му стаде причати шта је видео у стакленој башти, а при том је постајао све узбуђенији, чешће бивао задухан, а у исто време никако се није могао пачудити код њега да види више хладнокрвности, а није знао да Полањецки има нарочитих разлога са којих је причање ове врсте на њега производило јачи утисак него што би могла вест о смрти Завиловскога или госпођице Кастели. — У почетку нисам знао где сам — говорио је даље Основски — нисам могао, али се чудим како га нисам онда смрвио. Можда сам се сетио да ми је гост, можда што има ту нечега важнијега него што је он, можда сам мислио наИгњата, а можда ни о чем нисам мислио. Запрепастио сам се и изишао. Мало се после вратим и речем му да пође са мном. Кад смо ушли у собу кажем му: да је поступио непоштено, да је погазио гостопримство у једној честитој кући и да је Линета у мојпм очпма једна бедница, за коју немам довољно прекорних речи за њу, да сматрам да је веридба њена са Завиловским тим самим уништена, а да ћу наћи довољно средстава да нагнам њега самога да се њом ожени, па ма употребио и крајња средства... Ту се показало да су се они одмах по оном сагласили,