Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 217 те он изјави: да одавно воли Линету и да је готов оженити се с њом и сада. Што се тиче Завиловскога, чух како он понавлж речи, које му је Линета снремила, а којих се он никад не би сетио: да је готов дати Завиловскому задовољења каквог год затражи, али да му штје потребно водитп рачуна о њему... „Што је госпођица Лпнета изабрала мене у место њега, то је у толико горе по њега, али је то њена ствар“ рекао је. Не зпам како је дотле ишло између Линете и тетке, али чим сам довршио разговор с Коповским тетка Броничова улете у моју собу као фурија, па окупи: како смо ја и моја жеиа и спречили те она није пошла за осећајима својега срца, да смо јој ми натурили Завиловскога, којег она није никада ни волела, да је Линета по читаве ноћи плакала, да би тај брак платила животом, и да је све то што се догодило очигледно божја воља... и све тако читав један сахат... Криви и ми и Завиловски — само њих двоје прави каоаиђели! Основски стаде трти руком по челу па настави: — Ах, господине! Тридесет ми је и шест година а ни помислити нисам могао: шта је то женска превртљивост. Нп сад не могу да појмим то извртање свега наопако. Разумем да је стање било без излаза. Разумем да су појмилп: да је са Завиловским све свршено, макар и по том што сам ја ту да не дам, п да им не достаје нико други но Коповски. Али то олако окретање белога на црно!... то одсуство свакога морала нравде и правичности!... та саможивост без мере и краја!... Оставио бих их све до ђавола да само Игњат није ту у питању... Он би био претерано несрећан са њима; али за човека оне маште како .је то страшан удар!... Како тешка обмана!... Па п та Линета!... Ко би могао помислити!... Ону цепанпцу, молим те!... Она бајаги пуна полета, која је пре неколико дана измењала прстење и дала реч!... И то заручница једнога Завиловскога!... То је просто да човек излуди! — Просто да човек полуди понови Полањецки као одјек. Наста тренутак ћутања. Је ли то било одавно? — уппта најзад Полањецки. — Пре три дана су отишли сви троје у Швенинген. Отпутовали су још истога дана. Коповски је имао пасош уза се. Видиш ти само, како и такав зевзек уме да смисли лукавство! Имао је готову путну исправу, јер се све правио као да га интересује ова моја рођака, Ротковска, и да намерава да пође