Delo

218 Д Е Л 0 с нама заједно на страну. Правио се да га она интересује, да би ову могао обрлатпти. Ах, кукавни мој Игњат! Ево вам кажем: да је мој брат, не би ми то теже падало... Срећа!... Срећа што се није оном оковао, оном ни Пољкињом ни Талијанком!... Али како је то силан удар! Основски извади убрус и стаде њиме трти наочаре жмиркајући при том очима а на лицу му се огледало крајње очајање. Полањецки га запита: — А што одмах нисте јавили? — Што нисам одмахјавио? Разболела ми се жена. Нервни напад добила... Или сам Бог зна шта... Нећеш ми поверовати колико је то на њу утицало... Није ни чудо!... Таква жена и још у нашој кући! Према њеној осетљивости то је удар и за њу, тешко јој било и што се преварила у Линети, којујетако волела а жао јој је било и Игњата!... За тако чисту и честиту душу, то је више него што може да се поднесе. У први мах сам помислио да ће је то оборити у постељу; а и сад се молим Богу да је само то не обори. Ми не умемо ни да замислпмо: шта се све догађа у таквој души при самом погледу на зло. Полањецки се загледа у Основскога, угризе се за усну па ћуташе и даље. А овај мало после настави: — Пошљем по лекара и други пут да просто полудим. На срећу ту су били Стевка и она честита госпођа Машкова. Обе се тако усрдно заузеше око Анете, да ћу им остати целога живота захвалан. Госпођа Машкова изгледа онако хладна а то је створење само једно срце!... — Ја држим просто — рече Полањецки хотећи да окрене разговор од госпође Машкове на другу страну — да је стари Завиловски оставио песнику које своје добро, ца се ништа од тога не би догодило. — Може бити — одговори Основски. Али за мене је ван сваке сумње: кад би Линета пошла за Игњата, све да он наследи и сву имовину покојнога старца, она би онет инстиктивно тежила “људима као што је Коповски, само да на њих наиђе у животу. Таква је то душа. Ја сад по што шта разумем. Рекох да човек просто може излудети што је то тако, као што је, али делимично могу и да објасним себи какоје могло изаћи на то. То је и сувише простачка природа, те није у стању пстински заволети човека, као што је Завиловски. Њој су по-