Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 219' требни Коповски. Али су јепаоор упућивале на раане више ствари тако да је она и сама почела веровати најзад да у ње има онога, чега у ствари нема. Игњата су привлачили себи из дуга времена, да би се показали само, из таштине, и што нису сами себе познавали. Али што није искрено не може дуго да траје. Кад имједоколица задовољена била, није им био доста Игњат. После су се поплашиле да са њим неће имати онаквога живота, какав оне највише цене, можда је за обе њих био и сувише трудна висина његова духа. Додајте томе и оно са завештањем, што и ако у главном није било главни узрок прекидању, што је умањивало у њиховим очима Игњата, а нре свега додајте нагон Линетнн, Коповскога, па ћете имати за све одговор. Има жена таквих као што је ваша, или моја Анета, али има ето и онаквих као што су оне!... е/ Опет мало поћута Основски, па настави: — Видим напред како ће то тешко пасти вашој госпођи, а жао мн је што нисте виделн шта је било са мојом, кад је чула... па чак и госпођн Машковој. Да, има жена и жена... Ах, господине драги, ваљало би сваки дан да клечећи захваљујемо Богу што нам је дао такове жене. Њему чак глас задрхта од узбуђења. II ако је прп том Полањецки поглавито мнслио на Завивиловскога, опет му никако није ишло у главу: како то да је овај Основски тако наиван човек, кад све онако дубоко и лепо разуме. Смешно му пак како Основски вели да је то Машковој било одвратно. У опште обузела га била нека ироноја о животу, безмерност које није никад дотле раније сагледао. — Ви се нећете састајати са Завиловским? упита мало после Основскога. — Кажем вам и по други пут: да пе осећам снаге за то; сад идем у Летњиковац, а одатле ћемо данас на железничку станицу. Морам извести жену једно зато што ме за то моли сузним очима, а друго што од промене упечатака може да зависи њен живот. Отићи ћемо куда на море, само не у Швенпнген, куда су отишле оне две с Коновским. Али имам једну велику молбу на вас. Ви знате како ја волим Игњата и како га ценим. Опишите ми како ће он то примити, кукавац, и шта буде даље с њим. Замолио бих за то Швирскога, али се мож& бити нећу видети с њим. Ту покри рукама очи па рече: