Delo

228 Д Е Л 0 од те жице. То је љубав према истини, коју му је, како он пише, мајка усадила у душу, и мржња према лажи, неодољива одвратност према лажљивости, у каком се год облику јављале, било као разметљиво фразерство патриотских публицнста, било као лакоумно извртање истине или просто измишљање неистина у наших научника. Тако се у њему јавља силан испитивач који ничему више не верује, који сумња у свако тврђење и тражи да се све из нова претреса и докаже. На тај начин стаде његова критика обарати немилице мноштво дотадашњих научних догмата, на право изненађење а често и на велико запрепашћење и ужих и ширих читалачких редова. У том су погледу можда најзначајније његове расправе о природи и начину српске сеобе у Угарску под патријархом Чарнојевићем и о истинитости вековне и непрекидне независности црногорске. Многи од таких догмата беху међу тим саставни елементи српскога, па и Руварчева, националнога веровања. Чупати их савременицима нз душе није бпло лако, није могло бити без болова, колико читаочевих, толико научникових. Руварац ипак није никад устукнуо испред свог немилог задатка. Болна му је душа, па ипак руши смело стара 'историска веровања. То му међутим толико тешко пада, да је, у писању, раздражен, те често заједа, место да пажљиво блажи, оне који су у то веровали, љути их и изазпва. Зато опет многи од њих устају на критичара огорчени, мешајући у научну расправу много личног и страначког. Тако настајаше борба, и у њој је Руварца понекад савлађпвала љутина, те би с огорчењем уједао све оне о којима је мислио да су противу њега. При том се често пре твараше у сатиричара нашег родољубља и народног поноса, не разбирајући сваки пут да ли је родољубље истинито илп надувано, да ли је понос претеран или оправдан. Та је сатиричка жнца била јака у Руварца. Она је духовито избијала и у обичним, најхладније писаним његовим расправама о питањима потпуно индиферетним за наш патриотизам. Зато је стручњаку била права сласт читати те његове саставе. Разлагање је његово увек лако било пратити и почетнику. Све је било јасно и одређено. Многобројни исписи из дотадање стручне литературе нису бунили читаоца ни замршавали питање. Исписујући и поредећи шта је о чем написао који његов