Delo

ИЛАРПОН РУВАРАЦ преходник, Руварац је редовно — и са свим правилно стизао до самих извора, и онда је настајало оно што је у њега <Зило увек најглавиије— претресање и оцењивање споменика: шта доиста казују и колико се њихову казивању може веровати. Ни једно ни друго, врло често, није било лако. Порушеност у којој су многи извори до данас допрли, реторска школа која је избегавала одређеност и простоту, хотимично бирање тамнпх израза и употреба алусија и других слика местојасних ознака задају много посла, док им се смисао ухвати, а после свега тога настаје оцена њихове веровности. Сем тога: ти споменици нису ни прибрани, ни сређени и издани како треба. Зато ће Руварчево неуморно трагање за изворима и његово трезвено ослушкивање гласова које преко њих даје о себи српска прошлост остати сјајно сведочанство српскога научнога духа. И ако је можда био јачи онда кад је обарао усвојена погрешна мишљења, Руварац је знатан п поситивним проналасцима који су осветлили многу тамнину у нашој прошлости. Зато је понегде довољно било уклонити лаж', па да одмах сине светлост; али је негде, пошто би се обелоданила погрешност старога мишљења, ипак било тешко казати: како је управо било; а најчешће је требало у мраку незнања, у сумраку недоумице упалити јесну зубљу истине, а то је Руварац радио с великим успехом. Он је умео и смело поставити питање и умним домишљањем нравилно на то одговорити. Нарочито ће његове оцене многих извора и појединих података из извора остати, с незнатним изузецима, као коначна тековина српске науке. Тим тековинама не може сумњати прави значај што их писац није систематски излагао, него припадом, како му је кад затребало ради расправе посебних питања историскнх. Тако је он врло значајне ресултате својих студија о времену постанка и о класификацији српских летописа изнео узгред у једном одељку расправе „0 кнезу Ј1азару.“ Он уопште није писао великих систематских дела. Његов је омиљен облик био мали, кратки „приложак", и само је у ретко узимао да пише веће саставе. Баш ако ћемо право, он је увек узимао да ннше краће радове, и с таком би намером послао почетак ком уреднику српском, па се састав после, под пером, ширио и дуљио. Тако је, готово од броја до броја, писао „0 кнезу Ј1азару“, тако „Моп1епе^ппа“, тако чланке о Чарнојевићу, Бранковићу и сеоби