Delo

ИЛАРИОП РУВАРАЦ 231 натпису на цркви херцега Степана у Годажду“, оп врло мало говори о тој цркви и у опште о цркви тога доба у Херцеговини, а опширно о политичком раду Херцегову. Тако је обим Руварчевих испитивања био доста широк, обухватајући разноврсне појаве срискога историскога живота на целом простору земаља које је под собом имала српска православна црква, од Сент-Андреје до Атонске горе, од Самокова до Велебпта. Па и код свег тог пространства, ипак су неуморна вредноћа, нространа спрема и широко родољубље његово одводили често Руварца још даље, на расправљање историских предмета који немаху никаке, ни ближе ни даље, везе с нашом црквеном историјом. Ту је доста споменути његова истраживања о роду великога војводе Хрвоја Вукчића, зетских Ђурашевића-Црнојевића, о многих кћерима и женама босанских банова и краљева, о именима босанских жупа у листинама угарских краљева. То су само примери, јер је тешко изређати и саме натписе, а камо ли изређати садржину свих његових радова. По големој количини уложенога труда Руварац се може најбоље упоредити са чувеним радницима бенедиктовскога калуђерс.кога реда на Западу, чији списи стоје и данас као споменици њихове пословичке вредноће. У нас се с Руварцем најлепше можеутом погледу поредитиРајић. Међу њимаје, истина, било и доста знатних разлика, али их још везује и подједнако поимање српскога народнога живота. Наравно, разлике су и у томе међу њима велпке; не дели их залуду читав век, испуњен многим преокретима у људским умовима; али се ппак и на Руварчеву раду, узетом у целини, види да га је писао калуђер. Ту не мислим само на његова суђења о питањима која су у вези с борбом што се већ преко двеста година бије између јерархије и осталим представника црквених с једне и представника српскога грађанства и осталих мирјана с друге стране у старој Војводини. Имам нарочито на уму његове погледе на целину српскога народа и његова живота. 0 томе је довољно констатовати да је он по правилу, од кога је одступао ретко њ у нарочитим приликама, обрађивао само оне делове српске историје који се тичу живота православних Срба. Као год и многи други православни Срби који нису калуђори, онје Србе католике, унијате, муслиме, па и многобожце, остављао на страну, и једино је, стицајем прилика, чешће писао о богомилским Бошњацима .