Delo

232 Д Е Л 0 Занимљиво је у том погледу да је Руварац највише радио на изворима које су нам од своје руке оставили стари српски духовници: летописима, поменицима, жпћпма, похвалама, листинама. II ако је одлично знао и остале споменике, опет се највише служио овима. Отуд још једна занимљива појава: да је највише расирављао она питања о којнма говори та врста домаћих извора. Тако је врло мало залазио у време пре Стевана Немање, о ком немамо срнско-словенских извора као год што није дирао ни у XIX век, кад већ настаје сасвим други живот, с друкчијпм историским изворима. Али је зато, с беспримерном дубином залазио у најситније појаве из живота православнога Српства с краја XII века па до почетка новога доба, увек веран научној псторији. И док је Рајићу рад на овој струци био само еписода у његову књижевничком животу, Иларион га није прекидао пуних педесет година (1856—1905). Објављивао је, истина, само део свошх ресултата, али је и оно што је издао на свет, самим обимом, толико, да му се и највреднији морају поклонити. Сваки је од тих радова, излазећи на свет, бивао запажен у научним круговима. Сваки је од њих вршпо поступно преокрет у нашем схватању историске науке, и ноступио се уз Руварца јавља, ширећи се све внше, коло радника који иду његовим критичким путем, држећи се правила да је и Српској историји научпа истина преча од свега. Тај је правац сјајно победио; он је и до сад — а прави се ресултати истом имају да јаве — учинио не само лепих услуга српској науци него и српској свести. Ко хоће да трезвено мисли о свом народу и отаџбини, о њихној сназп и величини, о правима им и будућности, треба да правилно гледа и на њихов значај у прошлости; ко тачно зна њихну прошлу снагу и развнће, моћи ће разумније схватити и њнхне савремене тежње, и поузданије оценнти могућност и средства да се ове остваре, јер се само на прошлости и садашњости може зидатп нови живот, будућност. За тако истинито сазнање онога што смо збиља негда били и до сад јз стекао, а и од сад ће тећи, заслуга многи научни посленик српски, али ће као почетнику и као најодлучнијем представнику критичкога правца у испитивању српске прошлости слава остати гргетешком осамљенику Илариону Руварцу. Љ. Јозановић