Delo

СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА И ако лепу и некад силну Шпанију сад растржу унутрашље борбе, борбе црпих попова и мрачњачких назадњака против еруптивних еволуција слободоумних захтева, ипак је она прославила ове године такву свечаност, какву ни једна друга држава, сем Енглеске, не може славити. Ове 1905. године, навршило се равно 300 година, од како је први пут 1605. годиие угледала света ђенијална кљига Дон Мигуела де Сервантеса Сааведра. „Оштроумни витез Дон Кихоте де ла Манча“. II Шпанија је тренутно заборавила на своје болове и светковала је овај светско-културни догађај, с оном усрдношћу, с којом се народи сећају значајних дана своје некадање величине или пропасти. Од толике силе и моћи, толиког злата и великог блага, Шпанији је остала једна утеха; да је Сервантесова отаџби на, али је та утеха довољна, да је не само очува од коначне пропасти, него да јој ускрсне стару величину. Ретком једнодушношћу придружише се културни народи и племена из свију делова света, овој шпанској прослави. Свуда где је књига приступачна приређено је „благодарење“, као да је светкован много већи светац, но што су они, забележени црвеним словима у календару. А то за то, што је Сервантесов „Дон Кихот“ после библије, књига, која је највише штампана, преведена п читана. Српска јавност пропратила је доста симпатично ову шпанску свечаност. Управа српског народног нозоришта имала је срећну и оригиналну мисао, да ове године овековечи у свом репертоару „Дон Кихота“. Што још није успела да ту мисао