Delo

238 Д Е л 0 грба с четири прста дебелу кожуру стародревне хришћанске сланине. Према томе, пресудите сами, хоћу ли моћи видети чудотворне слике или не? Капачо Господине Бенито Реполо, ми се сви надамо, да ћемо их видети. Хуан Нисмо се ни ми на буњишту родили, господине Педро Капачо. Начелник Како видим, ваља да смо приправни на све, господине кмете, господине одборниче и господине ћато. Хуан Хајдмо ауторе, и одмах на посао! Име ми је Хуан Кастрадо, мој се отац звао Антон Кастрадо, а мати моја Хуана Мача и не кажем ништа друго до то: Залажем своју реч, да ћу гледати право у очи и чврсто стајати пред вашим сликама. Чириноса Дај Боже. (Одлазе Хуан Кастрадо и ЧанФала) Начелник Госпођо управнице, који су песници сад највише на гласу у престоници, а поглавито који су најчувенији писци шаљивих игара? Треба да знате, да и ја имам неку п'6етску жицу и волим до лудила комедију. Двадесет и два шаљива комада леже ми у фијоци, сви нови и као јаја налик један на другп. Још чекам на какав нов размештај, па да навратим у престоницу и мало обогатим неколико управника путујућих друштава својим комадима. Чирипола Ваша милости, господине начелниче, на питање о песницима не бих вам могла управо, тачно одговорити. Има их много и жалибоже што их сунце греје, и ако сваки за себе држи, да над собом нема већег ђенија. Што се пак тиче писаца лакрдија, и њих је тушта и тгла, што пишу за механске представе, али њих нико ни у шта не рачуна, те не вреди ни спомињатп њихова имена. Али пре свега, кажте ми, ваша мњ лости, како је ваше часно име? Начелник Госпођо, ја сам лиценцијат Гомецилос. Чирипола Боже мој! Ви сте, дакле то онај славни господин лиценцијат Гомецилос, што је писао оне дивне песме. „Луциферт болно хуче“ и „Напоље га нешто вуче?“ Начелник Зли језици подметнули су ми те стихове, ал’ је њих могао написати падиша исто као и ја. Оно што сам ја испевао, и што за своје признајем, односи се на Севиљску по-