Delo

250 Д Е Л 0 зелену, те би се према том и светина поделила у два противничка табора, од којих је један био за „плаве“, а други за „зелене“. Из циркуске арене демострација се брзо преносила и на улицу, где се претварала у праву побуну политичког — а најчешће религиозног1 — карактера. Једна таква врло крвава побуна десила се за владе Јустинијанове, 530 год., и у мало га није стала главе и престола. Јуначком војсковођи Велизару једва је испало за руком да сузбије бунтовнике. Цар који имађаше највише разлога да се радује тој победи, подигао је у славр њену цркву св. Софије на оном истом месту на ком стајаше, пре свога поновног пожара, Константинова црква Божанске Мудрости. Редак је случај да се каква ђенијална мисао људска остари потпуно опако како се жели, или да превазиђе очекивања свога творца. У уметности, која се беспрекидно усавршава и која свакога дана стиче нова и савршенија средства, још су ређи такви случајеви. Мало је таквих уметничких творевина, за које би се могло рећи да су кроз сва времена остале ненадмашене. У Историји Архитектуре тим би се, можда, још једино смели похвалити: Партенон у Атини, Петрова црква у Риму и св. Софија у Цариграду. Света Софија — Хагиа Софиа — то је обистињени сан једнога просвећеног монарха, и вечити доказ: да би византијска уметност, иод другим погодбама и околностима, била кадра да даде много више тековина које би, као св. Софија^ биле добро целокупнога човечанства. Због чега није она у томе уснела — видећемо доцније; а сад да пређемо на саму грађевину. Д-р Божидар С. Николајевић (Наставиће се) 1 Таква је била и иобуна 404. год., у корист Јована Златоустог. Томје приликом првп пут горела Константинова црква Божанске Мудрости, а други пут поменуте 530. године.