Delo

ВАЛАКОЊЕ ИЗ ПУТНИХ БЕЛЕЖАКА „КРОЗ НАШЕ РУМУНЕ“ од ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋА 21. јуна 1905. г. Истога дана после подне кренули смо се из Бољевца за Балакоње, прво село идући од Бољевца ка Брестовачкој Бањи. Поигто смо прошлога дана и сувише напора издржали, ппсмо журили. Валакоње наменисмо за место конаковања, а то је свега један час далеко од Бољевца. Чим се из Бољевца нође друмом уз брдо према Валакоњу па се окрене и погледа на Баљевац и оно што је око њега, оку се ствара величанствена панорама која се пе заборавља лако. Силан утисак чини Ртањ који се одавде види цео од подножја па до врха и са једнога краја до другог са свнма својим огранцима. Ртањ није с ове стране онако го и чисто олињан, као што смо га навикли гледати из Соко Бање и са највише других тачака са којих се види јужна страна његова. На против северна му је страна одевена лепом јеловом гором и бујном травом, те га чинн некако питомијом од сурих планина чији камени скелет, кроз с.розано земљиште изгледа као кости које се кроз живе ране прознру. Већ од Бољевца идући Валакоњу настају Румуни. Или их човек срета путем, или их виђа у пољу на раду, Они се на први поглед распознају оделом, те их није тешко уочити. Одавде управо отпочиње наша права екскурзија. Око 5 часова бесмо већ у Валакоњу и одседосмо у хладу пред механом.