Delo

252 Д Е Л 0 Још уз пут кад пролажасмо поред валакоњског гробља спазих поред многих гробова засађене шљиве, од којих неке беху већ велике, неке мање, а неке сасвим сасушене. На неким шљивама беше извешано прамење вуне различито обојено. Заинтересован овим забележих неколико речи о самртним обпчашма у Румуна у Валакоњу. Кад се већ види да ће човек умрети иде му,'својта, пријатељи и суседи те се с њиме опраштају. Пре но што ће ко умрети оперу му руке и лице и лепо га обуку, па у руку метну запаљену свећу која гори док му душа не испадне. Још му мећу и пару у недра да с њом умре. Чпм је мртвац душу испустио сви мушки укућани поскидају капе и не мећу их на главу за 40 дана. За то се време и не шишају и не бријају. Жене само скину шапцу а девојке расплету косу. Преко ноћи се мртвац чува исто онако као и код Срба. Кад умре човек или женскиње у најбољим годинама, онда изваде шљиву па је оките шареним крпама п обојеном вуном и носе на гробље и засађују поред гроба. Кад умре момак или девојка на пратњи свира гајдаш и пуца се пз пиштоља. За тим се извесних дана дају п о м а н е (рошапа од словенске речи помћнњ и значи у румунском језику даћа, милостиња)1 Кад се коље бравче или живина за поману, најпре се запали свећа, која гори док животиња не издане. За поману се коље овца, коза, ћурка, кокош н т. д. — Мени се чини да је најинтересантније од свега то што је у овим крајевима обичај да се на 40 дана мртвац откопава да га фамилија још једном види, па се опет закопава.2 II ако су овај обичај свештеници забранили ипак га многи наши Румуни тајно ноћу врше.3 1 При тумачењу румунских речи послужио сам се у колико сам у њима могао наћи што ми је требало речницима: ВЈсЦопаг гошапо-§егтаи 4е Вагаг батеапи, Букурешт 1889. у коме су речн етимолошкп протумачеие и Мохгуеаи ШсПопаше гоиташ-Ггапсат раг Рге(1епс Вате Букурешт, I—1894., 31—1894.* III—1895., IV— 1896. 2 Ово је можда остатак двоструког сахрањпвања мртваца, којп се обичај врши још и данас код неких некултурних народа: најпре се мртвац сахрани па се после неколико годнна ваде његове кости из земље, очисте се п сахране на другоме месту. Очевиднп остатак од обпчаја двоструког сахрањивања који се и данас ревносно врши код нашег народа у Дебру оппсао је Михаило Вељић учитељ у „Браству“ књ. IX и X, стр. 438—439. 3 Г. Драг. Михаиловић учитељ валакоњски обећао ми је да ми детаљно опише самрте обичаје у своме селу, те се надам да ћу при штампању ових бележака пмати потпунијих података о томе, но што су ови које забележих на брзу руку.