Delo

ВАЛАКОЊЕ 253 И у Валакоњу као год и у свима скоро влашким селима, нарочито поред друма, где год смо пролазили, налази се по једна или по неколико механа по плану, које обичпо држе саме газде од зграде. То је обично мештанин Влах, којије био умешинји, отреситији и вредннји од осталих; или .је какав досељеник из вароши или из другог ког села, па су својом окретношћу, умешношћу око власти, својим марифетлуцима око сељака, на рачун њпхове лакоумности, запуштеиости, често пута и леностн, умели да учине да се код њих потроши и последња пара, највише за ракију, коју Власи тако радо, по ваздан могу да пнју; и да тако себи направе леп капитал, те су то најбогатији људи у селу, који тргују и на ситно и на крупно, који имају најбоље њиве, забране, ливаде, стоку и т. д. Носе се, а често пута и живе у кући, полуварошки, и ако их многи памте кад су били као и они. Па ни у селима која не бије друм није много боље. Гдешто су те механџије силни богатанш који у својим рукама имају све. Валакоње је велико село. По понису од 31. децембра 1900. г. оно броји на 2100 становника са 375 домова. Сем учитеља, свештеника, можда још ког досељеника и нешто Цигана сви су остали становницп Румуни. Пред механом застадосмо неколико сељака и ја са њима отпочех разговор. Некад су, причаху ми сељаци, Валакоње и Подгорац чинили једно село, које се звало Паралово и које је било на самоме Тимоку на месту коЈе се и сад зове Паралово. Кад су некад Турци ударили на овај крај, становници се Паралова разбегну и једни отидну те населе данашњи Подгорац, а други отидну у долину уз садашњу Валакоњску реку у којој је бпло много ивовине (јовине, аћшв о’1иНпоза). Долина се влашки каже вале (та1е) а ивовина — ањин (ашп). И од вале ку ањин (уа1е си ашп = долнна са ивовином) постаде селу име Валакоње. II овде као и у свима влашким селима у Краљевини Србији сви Румуни славе славу коју зову празннк. У Румунији је слава непозната, а реч ргагхис, која је постала од словенске речи празвникЂ значи 1. Рез1(1ао*); 2. Кехсћепзсћтаиз. И Румуни у Банату имају славу и зову је такође празник. Од обичаја у Валакоњу забележио сам још: Крајица (сгаћ(а = краљица). Овај обичај одговара нашем