Delo

254 Д Е Л 0 обичају краљица. У старо доба за време Русалија (Тројичке недеље) ишле су у Валакоњу по селу крајице те су играле и певале. Пред њих су износили болеснике иа су их оне дрмусале да би оздравили. Овај је обичај данас потпуно изумро, али га многи још памте. Угасио се потпуно пред српско-турски рат. Кољинда (соПпс1а, од латинске речи са1епПае, значи у данашњем румунском језику божићна песма, ЛУетасМзПеН, а значи и идење од куће до куће ради певања божићних песама и добијања дарова). Овај обичај одговара нашим коледама. Врши се на Бадњи дан (ажун, ајип). Тога дана рано из јутра скупе се деца од 10—12 година па узму у руке штапове које су им родитељи за то направили. Штапови се ови нарочито ошарају тиме што им се огули кора да остане само чиста белина, па се око ње у виду спирале као пантљика омота лика и тако се држе на ватри, те она места на којима нема лике поцрне. За тим се лика скине и од врха штапа до дна остане црна шара која се пружа као спирала око штапа. На врховима штапова направе се процепи у које се метне беле и обојене вуне. Са тим штаповима зађу деца по селу од куће до куће, вичући непрестано: Киу! Киу! Кад у коју кућу наиђу певају: Буна зео, ла ажуе, ГГнтру шас бун, Калушеј, мјелушеј, Впцелеј, нуршелеј, Санатаће, богатаће, Ој ла струнга, Бањ ла пунга! Књижевним румунским језиком ово би се рекло: Вила хша, 1а ајип, Реп1ги сеаз ћип, Сакњец 1ше1и8е1, УНе1еГ, ригсеМ, 8апа1а1е, ћо§а1;а1;е, 01 1а б1гип§а, Ваш 1а рип§а! Добар дан, Бадњи дане, У добрп час, Коњићи, јагањцп, Теоци, прасци, Здравље, богаство Овце у појатама Новцп у кеси! Кад испевају добивају свињска меса и колача. Свака кућа умеси за ову прилику по 40 колача, који се зову колпндерц '(румунски соШШеС божићни колач ЛУетасћћбкисћеп), па се